Page 857 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

УЧЕСТАЛОСТ ПОНАШАЈНИХ И ФУНКЦИОНАЛНИХ КОРЕЛАТА НЕСУИЦИДАЛНОГ САМОПОВРЕЂИВАЊА КОД АДОЛЕСЦЕНАТА

Аутор: Немања Димитријевић, Емилија Јоцић
е-mail: nemanjaantadimitrijevic1994@gmail.com
Ментор: проф. др Зоран Величковић, кл. асист. др Јелена Костић
Катедра за епидемиологију, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: Самоповређивање је намерно, репетитивно и директно наношење лакших физички повреда сопственом телу, без
свесне суицидалне идеације. Разна су тумачења и бројне предрасуде о природи и функцији несуицидалног
самоповређивања међу младима.
Циљ рада: Наше истраживање је имало за циљ да испита учесталост понашајних и функционалних корелата несуицидалног
самоповређивања код адолесцената који се самоповређују.
Материјал и методе: У истраживању је учествовало 50 адолесцената, оба пола, старости од 13-18 година, који су начинили
најмање једну намерну самоповреду што је потврђено објективним клиничким прегледом и анамнестичким интервјуом
испитаника. У истраживању је коришћен општи социодемографски упитник, структурисани клинички интервју за DSМ IV
поремећаје и Инвентар изјава о самоповређивању (ISAS).
Резултати: Просечна старост испитиване популације је 15,00±1,17 година. Најчешћи начин самоповређивања су посекотине
(60,0%), затим следе уједање и ексцесивно гребање ( 14,0%). Самоповређивање је чешће код адолесценкиња (70%);
просечна старост у време првог самоповређивања код испитаника је била 14,12±0,7; већина испитаника осећа бол током
самоповређивања (42,0% ). Испитаници се чешће самоповређују у самоћи (68,0%); код највећег броја испитаника (90%)
време које прође од жеље до реализације самоповређивања је мање од једног сата; већи број испитаника не жели да
прекине са самоповређивањем (56%). У односу на функцију самоповређивања највеће вредности у испитиваној популацији
адолесцената добијене су за регулацију афекта (3,36±1,47), самокажњавање (1,90±1,39) и маркирање дистреса (1,72±1,26).
Закључак: Овим резултатима указано је на већу учесталост неких понашајних и функционалних корелата несуицидалног
самоповређивања код адолесцената. Резултати могу имати практичне импликације за креирање превентивних и
терапијских мера у вулнерабилној адолесцентној популацији.
Кључне речи: адолесценти; несуицидално самоповређивање; понашајни и функционални корелати самоповређивањa

FREQUENCY OF BEHAVIORAL AND FUNCTIONAL CORRELATES OF NONSUICIDAL SELF-INJURING IN ADOLESCENTS

Author: Nemanja Dimitrijević,Emilija Jocić
e-mail: nemanjaantadimitrijevic1994@gmail.com
Mentor: Full Prof. Zoran Veličković, TA Jelena Kostić
Department of Epidemiology, Faculty of Medicine University of Niš

Introduction: Self-injuring is deliberate, repetitive and direct application of minor physical injuries to one's own body, without a
suicidal ideation. There are various interpretations and numerous prejudices about the nature and function of non-suicidal self-
injuring among young people.
The Aim: Our goal was to examine the frequency of behavioral and functional correlates of non-suicidal self-injuring in adolescents.
Material and Methods: 50 adolescents participated in the test, both sexes, aged 13-18, participated in the study, who made at
least one deliberate self-injury, which was confirmed by an objective clinical examination and anamnestic interview with the
respondents. The survey used a general sociodemographic questionnaire, a structured clinical interview for DSM IV disorders and
the Inventory of Self-injuring (ISAS).
Results: The average age of the population surveyed is 15.00 ± 1.17 years. The most common way of self-harming is cuts (60.0%),
followed by biting and excessive scratching (14.0%). Self-harming is more common with adolescents (70%); the average age at the
time of the first self-injury was 14.12 ± 0.7; Most respondents feel pain during self-injuring (42.0%). Respondents are more likely to
self-injure in solitude (68.0%); in the majority of respondents (90%) the time witch passes from desire to self-injure to realization is
less than an hour; a large number of respondents do not want to stop self-help (56%). In relation to the self-injuring function, the
highest values in the adolescent population were obtained for regulation of the affect (3.36 ± 1.47), self-indentation (1.90 ± 1.39)
and distressmarking (1.72 ± 1.26).
Conclusion: These results point to a higher incidence of some behavioral and functional correlates of non-suicidal self-injuring in
adolescents. The results may have practical implications for creating preventive and therapeutic measures in a vulnerable
adolescent population.
Keywords: adolescents; nonsuicidal-self-injuring; behavioral and functional correlates of self-injuring

Kopaonik, 2018.
851