Page 846 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ЕФЕКАТ ГЕНСКОГ ПОЛИМОРФИЗМА CYP2C9 НА ФАРМАКОКИНЕТИКУ ПРОПОФОЛА У ДЕЧЈЕМ УЗРАСТУ

Аутор: Димитрије Павловић
e-mail: dima.pavlovic@gmail.com
Ментор: доц. др Ивана Будић
Клиника за анестезију и реанимацију Клиничког центра у Нишу, Институт за биохемију, Медицински факултет Универзитета
у Нишу

Увод: Пропофол је најзаступљенији интравенски анестетик у савременој медицини. Велика интериндивидуална разлика у
метаболизму пропофола може се објаснити полиморфизмом појединачних нуклеотида у генима који кодирају ензиме који
утичу на метаболизам пропофола.
Циљ рада: Студија је спроведена како би се утврдио утицај генског полиморфизма CYP2C9 на фармакокинетику пропофола
код деце различитог пола и узраста која су подвргнута тоталној интравенској анестезији (ТИВА) и дубокој седацији током
извођења дијагностичких и терапијских процедура.
Материјал и методе: Проспективном студијом обухваћено је 48 деце, АСА I-II статуса, узраста 1 до 18 година код које је
примењен стандардни анестезиолошки протокол за ТИВА који је подразумевао континуирану примену пропофола. Пре
администрације пропофола узоркована је венска крв ради одређивања присуства генских мутација CYP2C9 гена применом
реакције ланчаног умножавања ДНК праћеног анализом полиморфизма дужине рестрикционих фрагмената.
Резултати: Методом линеарне регресионе анализе идентификовани су предиктори потребне укупне дозе пропофола. Од
свих фактора који су обухватали узраст, телесну масу, телесну висину, индекс телесне масе и дужину анестезије, статистички
значајну предиктивну вредност имали су телесна маса (p<0,05) и дужина анестезије (p<0,001). Као предиктор дозе
пропофола у mg/kg/h издвојила се врста хируршке процедуре (p˂0,01). Полиморфизам CYP2C9 гена није био статистички
значајан предиктор.
Закључак: На основу добијених резултата може се закључити се даљим истраживањима полиморфизама CYP2B6, UGT1A9,
GABRG2, SULT1A1, NQO1 гена као и детаљном анализом општег стања, актуелне терапије и придружених обољења могу
детаљније објаснити велике интериндивидуалне разлике у метаболизму пропофола код деце.
Кључне речи: полиморфизам; гени; пропофол; метаболизам; деца

THE EFECTS OF CYP2C9 GENE POLYMORPHISM ON PROPOFOL PHARMACOKINETICS IN CHILDREN’S AGE

Author: Dimitrije Pavlovic
e-mail: dima.pavlovic@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Ivana Budic
Clinic for Anesthesiology and Resuscitation Clinical Center Nis, Institute for Biochemistry, Faculty of Medicine University of Nis

Introduction: Propofol is the most commonly used intravenous anesthetic in modern medicine. A great interindividual difference in
the metabolism of propofol can be explained by single nucleotide polymorphisms in genes encoding enzymes that affect the
metabolism of propofol.
The Aim: This study was conducted to determine the effect of CYP2C9 gene polymorphism on the pharmacokinetics of propofol in
children of different sexes and ages who underwent total intravenous anesthesia (ТIVA) and deep sedation during diagnostic and
therapeutic procedures.
Material and Methods: The prospective study included 48 children, ASA I-II status, 1 to 18 years of age, who undergone standard
anesthetic protocol for TIVA, which implied the continuous use of propofol. Before the administration of propofol, venous blood
was sampled to determine the presence of genetic mutations in CYP2C9 gene using a polymerase chain reaction-restriction
fragment length polymorphism, PCR-RFLP.
Results: The method of linear regression analysis identified the predictors of the required total dose of propofol. Of all factors that
included age, body weight, body height, body mass index and length of anesthesia, the statistically significant predictive value was
body weight (p<0.05) and length of anesthesia (p<0.001). As a predictor of propofol dose in mg/kg/h, a type of surgical procedure
was singled out (p˂0.01). Polymorphism of the CYP2C9 gene was not a sta s cally significant predictor.
Conclusion: On the basis of the obtained results, further investigations of the polymorphisms of CYP2B6, UGT1A9, GABRG2,
SULT1A1, NQO1 genes, as well as detailed analysis of the general condition, current therapy and associated diseases can explain
the large interindividual variability of propofol metabolism in children.
Keywords: polymorphism; genes; propofol; metabolism; children

Kopaonik, 2018.
840