Page 766 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 766

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                АНАЛИЗА ПАЦИЈЕНАТА СА МЕТАСТАТСКИМ КАРЦИНОМОМ БУБРЕЖНОГ ПАРЕНХИМА (mRCC) КОЈИМА ЈЕ ТЕРАПИЈА
                                  СУНИТИНИБОМ ТРАЈНО ОБУСТАВЉЕНА У ПРВОЈ ЛИНИЈИ ТЕРАПИЈЕ

            Аутори: Радомир Инић, Ана Илијевски
            e-mail:  racainic@yahoo.com
            Ментор: проф. др Небојша Бојанић
            Клиника за урологију Клиничког центра Србије, Медицински факултет  Универзитета у Београду

            Увод:  Преко 90% свих тумора бубрега чини карцином бубрежних ћелија који води порекло од тубуларног епитела бубрега.
            Медикаментозна терапија спроводи се секвенцијално у оквиру прве, друге и следствених терапијских линија. Тренутно, у
            Србији на терет државног здравственог осигурања, пацијентима је обезбеђена само прва линија терапије.
            Циљ рада: Проценити просечну дужину трајања лечења у првој терапијској линији, најчешће разлоге за трајни прекид
            терапије и колико пацијената су после трајног обустављања терапије кандидати за наставак лечења у оквиру друге
            терапијске линије.
            Материјал и методе: Студија је обухватала 106  пацијента лечених у периоду од 2011. године до 2017.године на Клиници за
            Урологију КЦС са дијагнозом метастатског карцинома бубрега који су примали лек сунитиниб у оквиру прве линије терапије
            и код којих је терапија трајно прекинута. Критеријуми за прекид терапије добијени су на основу извештаја конзилијума који
            је вршио процену клиничког и радиографског одговора на терапију. За статистичку анализу коришћене су дескриптивне
            методе.
            Резултати: Трајање терапије сунитинибом у месецима износило је максимално 42 месеца, док је просечно трајање терапије
            било 10,25 месеци. Клиничка прогресија болести као разлог за трајни прекид терапије регистрована је код 38,68% случајева.
            Пацијенти кандидати за другу линију терапије су били они са радиографском прогресијом болести и истовремено добрим
            перформанс статусом што је постојало у 39,62% случајева.
            Закључак: Резултати истраживања су показали да око 40% пацијената после трајног прекида прве терапијске линије у
            лечењу метастатског карцинома бубрежних ћелија могу бити кандидати за наставак лечења у оквиру друге терапијске
            линије.
            Кључне речи: метастатски карцином бубрега; прва линија терапије; сунитиниб; прекид терапије


             ANALYSIS OF PATIENTS WITH METASTATIC RENAL CELL CARCINOMA  (mRCC) WHICH THE SUNITINIB TERAPY IS PERMANENTLY
                                            DISCONTINUED IN THE FIRST THERAPY LINE

            Author: Radomir Inić, Ana Ilijevski
            e-mail:  racainic@yahoo.com
            Mentor: Assoc. Prof. Nebojsa Bojanić
            Clinic of Urology, Clinical Center of Serbia, Faculty od Medicine University of Belgrade

            Introduction: Urolithiasis is a term used to describe the existence of calculus in the kidney, ureter or urinary bladder. Patients with
            this condition seek help from a urologist because of characteristic symptoms: renal colic, nausea and vomiting. Because of the high
            intensity of pain, the tendency of recurrence and the effect it has on quality of life of these patients it is important to determine the
            probability of spontaneous passage of calculi.
            The Aim: Success analysis of spontaneous passage of calculus based on its size and location, to determine the need for available
            lithotripsy treatments.
            Material and Мethods: This is a prospective cohort questionnaire based study. Study group included patients admitted to Urology
            section of Emergency department of the Clinical Centre of Serbia from January 2017 to April 2017, and were diagnosed with
            urolithiasis. On-site medical personnel completed the questionnaire. Three months after admission the patients were contacted to
            collect data about stone passage.
            Results: Study group consisted of 95 patients – 59 (62,1%) men and 36 (37,9%) women. 65 (68,4%) were diagnosed with urolithiasis
            and 30(31,6%) with microlithiasis. Spontaneous passage rates for kidney and proximal ureter, medial ureter and distal ureter were
            21,43%, 27,8% and 40%, respectively (p=0,512). In the group that passed the stone spontaneously the size of the stone was 5,3±2,3
            mm while in the group that didn't pass the stone it was 7.4±4.6mm (p=0,060). Although there was a significant correlation between
            stone size and location and the likelihood of its spontaneous passage, these 2 factors did not show significance in the multivariate
            analysis.
            Conclusion: There are strong indications that there is higher possibility of spontaneous passage if calculi are smaller and located in
            a more distal part of ureter. However, there is a large number of patients that don’t pass the stone spontaneously and the course
            of their treatment should be determined.
            Keywords: metastatic renal carcinoma; first line therapy; sunitinib; interruption of therapy













                                                     Kopaonik, 2018.
          760
   761   762   763   764   765   766   767   768   769   770   771