Page 769 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ИЗОЛОВАНИ РАСЦЕПИ СЕКУНДАРНОГ НЕПЦА – 12 ГОДИНА ИСКУСТВА

Аутор: Сташа Красић
е-mail: stasakrasic5@gmail.com
Ментор: доц. др Радоје Симић
Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Расцепи секундарног непца су једна од најчешћих конгениталних аномалија краниофацијалног региона. Дијагноза
истих се најчешће поставља на рођењу, а терапија претставља комбинацију конзервативних и оперативних метода. Циљ
лечења је да се омогући сепарација усне од носне шупљине и формира компетента велофаринксна валвула. Ороназална
фистула и велофаринксна инсуфицијенција су најчешће касне постоперативне компликације.
Циљ рада: Анализа резултата оперативног лечења деце са изолованим расцепом непца у погледу касних компликација у
зависности од типа расцепа, узраста и примењене оперативне технике.
Материјал и методе: У студији је примењена ретроспективна анализа пацијената, којима је од 2005 до 2016 године
примарно оперативно лечен расцеп секундарног непца у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан
Чупић“. Сви пацијенти су подељени у 4 групе у односу на тип расцепа. У лечењу су примењене Veau-Kilner-Wardill, Furlow i
von Langenbeck оперативне технике. Током периода праћења бележена је појава касних постоперативних компликација и
анализирана је њихова повезаност са типом расцепа, узрастом пацијената и примењеном оперативном техником.
Резултати: У истраживању је укључено 169 пацијената са изолованим расцепом непца, просечне старости 18±16,3месеци.
Пацијенти са субмукозним расцепом су статистички значајно били старији у односу на остале (p˂0,001). Расцеп се код 51
болесника (30,2%) налазио у склопу удружених синдрома. Оперативна техника по Veau-Kilner-Wardill-u је значајно чешће
коришћена у односу на остале (p˂0,001). Током периода праћења ороназална фистула је настала код седморо деце (4,14%),
значајно чешће у групи болесника са тоталним и синдромским расцепом (p=0,04). Велофаринксна инсуфицијенција
регистрована је код 19 (11,24%) пацијената.
Закључак: Субтотални расцеп непца је најзаступљенији код наших болесника, као и оперативна техника по Veau-Kilner-
Wardill којом су лечени. Касне постоперативне компликације се чешће јављају код болесника млађег животног доба у
тренутку операције (без статистичке значајности), као и оних са тоталним и синдромским расцепом. Није утврђена
статистички значајна разлика између појаве ороназалне фистуле у зависности од оперативне технике.
Кључне речи: ресцеп секундарног непца; компликације; ороназална фистула; велофаринксна инсуфицијенција; деца

CLEFT PALATE ONLY – 12 YEARS OF EXPERIENCE
Author: Staša Krasić
e- mail: stasakrasic5@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Radoje Simić
Institute for Mother and Child Health Care “Dr. Vukan Čupić”, Faculty od Medicine University of Belgrade

Introduction:Secondary cleft palate is one of the most common congenital anomalies of craniofacial region. It is usually diagnosed
on birth and treated by the combination of conservative and surgical methods. The purpose of this treatment is to separate oral
from nasal cavity and to form a complete velopharyngeal valve. The most common postsurgical complications are oronasal fistula
and velopharyngeal insufficiency.
The Aim: To analyze results of surgical treatment, in the matter of cleft type, patients age and surgical technique.
Material and methods: In this retrospective study we analyzed patients who have been diagnosed and treated at the Institute for
health care of mother and child of Serbia, “Dr. Vukan Čupić” in the period of time between 2005 and 2016. All patients were
divided in four groups, depending of the cleft type. The surgical methods that were used: Veau-Kilner-Wardill, Furlow and von
Langenbeck surgical technique. In the follow up period we noticed the appearance of postoperative complications.
Results: The study included 169 patients with isolated cleft palate, average age about 18±16.3 months. The patients with
submucosal cleft were significantly more older than others (p<0.001). Cleft was a part of an associated syndrome in 51 patients
(30.2%). Veau-Kilner-Wardill surgical technique was significantly more frequent comparing to others (p<0.001). During the follow
up period, oronasal fistula occurred in 7 children (4.14%), significantly more frequent in the group of complete cleft and syndromic
cleft (p=0.04). Velopharyngeal insufficiency was registered in 19 (11.24%) patients.
Conclusion: Subtotal cleft palate is the most frequent type of the secondary palate cleft in our patients and Veau-Kilner-Wardill
operative technique is mostly used for their treatment. Late postoperative complications are more frequent in patients of younger
age at the operation (without statistical significance), as well as in total and syndromic cleft palate. There is no statistically
significant difference between appearance of oronasal fistula and operative technique.
Keywords: cleft palate only; complications; oronasal fistula; velopharyngeal insufficiency; children

Kopaonik, 2018.
763