Page 757 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

СПОНТАНА ЕЛИМИНАЦИЈА КАЛКУЛУСА УРЕТЕРА У ЗАВИСНОСТИ ОД ВЕЛИЧИНЕ И ЛОКАЛИЗАЦИЈЕ

Аутор: Јована Групковић, Никола Пантић, Срна Блануша
e-mail: grupkovicjovana@gmail.com
Ментор: доц. др Оташ Дурутовић
Клиника за урологију, Клинички центар Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Калкулоза уринарног тракта представља присуство калкулуса у бубрегу, уретеру или мокраћној бешици. Пацијент са
уролитијазом се јавља у уролошку амбуланту са карактеристичним симптомима: бол типа реналне колике са муком и
повраћањем. Због јаког интензитета бола, склоности рецидивирању и утицаја калкулозе на квалитет живота пацијента
веома је важно утврдити вјероватноћу спонтане елиминације калкулуса.
Циљ рада: Анализа успјеха спонтане елиминације камена у зависности од његове величине и локализације, како би се
утврдила потреба за неком од доступних процедура литотрипсије.
Материјал и методе: Спроведена је проспективна кохортна студија помоћу упитника. Обухваћена популација су били
пацијенти који су примљени у Уролошку амбуланту Ургентног центра Клиничког центра Србије у периоду од јануара 2017.
до априла 2017., а утврђена им је калкулоза уринарног тракта. Упитник је попуњавало дежурно медицинско особље, а
након 3 мјесеца од пријема пацијенти су контактирани како би били прикупљени подаци о елиминацији калкулуса.
Резултати: Испитано је 95 пацијената од чега 59 (62,1%) мушкараца и 36 (37,9%) жена. Код 65 (68,4%) пацијената је
дијагностикован камен у неком дијелу уротракта, а код 30 (31,6%) пацијената микролитијаза. Из бубрега и проксималног
уретера калкулус је спонтано елиминисало 21,43% пацијената, из медијалног 27,8% а из дисталног уретера 40% пацијената
(p=0,512). Код групе пацијената који су спонтано елиминисали калкулус величина камена је била 5,3±2,3 мм а код групе код
које до елиминације није дошло 7.4±4.6мм (p=0,060). У нашој студији, иако је примијећена значајна корелација између
величине и локализације камена у уротракту и вјероватноће његове спонтане елиминације, при статистичкој анализи ова 2
фактора нису се показала статистички значајним.
Закључак: Постоје јаке индикације да је већа вјероватноћа спонтане елиминације уколико је калкулус мањи и у
дисталнијем сегменту уротракта. Али, постоји велики број пацијената који калкулус не елимишу спонтано и треба одредити
терапијски третман за њих.
Кључне речи: калкулоза; спонтана елиминација; величина калкулуса; локализација калкулуса

SPONTANEOUS PASSAGE OF URETERAL CALCULI DEPENDING ON STONE SIZE AND LOCATION

Author: Jovana Grupković, Nikola Pantić, Srna Blanuša
e mail: grupkovicjovana@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Otaš Durutović
Clinic of Urology, Clinical Centre of Serbia, Faculty od Medicine University of Belgrade

Introduction: Urolithiasis is a term used to describe the existence of calculus in the kidney, ureter or urinary bladder. Patients with
this condition seek help from a urologist because of characteristic symptoms: renal colic, nausea and vomiting. Because of the high
intensity of pain, the tendency of recurrence and the effect it has on quality of life of these patients it is important to determine the
probability of spontaneous passage of calculi.
The Aim: Success analysis of spontaneous passage of calculus based on its size and location, to determine the need for available
lithotripsy treatments.
Material and Methods: This is a prospective cohort questionnaire based study. Study group included patients admitted to Urology
section of Emergency department of the Clinical Centre of Serbia from January 2017 to April 2017, and were diagnosed with
urolithiasis. On-site medical personnel completed the questionnaire. Three months after admission the patients were contacted to
collect data about stone passage.
Results: Study group consisted of 95 patients – 59(62,1%) men and 36(37,9%) women. 65 (68,4%) were diagnosed with urolithiasis
and 30(31,6%) with microlithiasis. Spontaneous passage rates for kidney and proximal ureter, medial ureter and distal ureter were
21,43%, 27,8% and 40%, respectively(p=0,512). In the group that passed the stone spontaneously the size of the stone was
5,3±2,3mm while in the group that didn't pass the stone it was 7.4±4.6mm (p=0,060). Although there was a significant correlation
between stone size and location and the likelihood of its spontaneous passage, these 2 factors did not show significance in the
multivariate analysis.
Conclusion: There are strong indications that there is higher possibility of spontaneous passage if calculi are smaller and located in
a more distal part of ureter. However, there is a large number of patients that don’t pass the stone spontaneously and the course
of their treatment should be determined.
Keywords: calculosis; spontaneous passage; stone size; stone location

Kopaonik, 2018.
751