Page 683 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ТОК, ЛЕЧЕЊЕ И ИСХОД ПЕРИФЕРНЕ ПАРАЛИЗЕ ФАЦИЈАЛНОГ ЖИВЦА КОД ДЕЦЕ И АДОЛЕСЦЕНАТА

Аутор: Биљана Кукољ, Марко Јовановић
e-mail: biljakukolj@gmail.com
Ментор: проф. др Јасна Јанчић
Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Акутне, једностране, периферне слабости мимичне мускулатуре су најчешће идиопатске. У зависности од етиологије
користи се више терапијских протокола. У највећем броју случајева основ медикаментног лечења су кортикостероди,
антивирусни лекови и витамини Б групе.
Циљ: Циљ рада је приказ примењених терапијских модалитета, испитивање повезаности брзине и квалитета опоравка у
односу на терапију, узраст пацијената и етиолошке факторе.
Материјал и методе: У раду су приказани резултати ретроспективне анализе 88 пацијената, узраста од 18 месеци до 18
година. Просечна старост испитиване групе је 11,7 година (СД=4,44). Подаци су добијени увидом у медицинску
документацију (историје болести и амбулантне картоне) пацијената дијагностикованих и лечених у Клиници за неурологију
и психијатрију за децу и омладину, од 2000. до 2017. године. При процени тока и исхода болести коришћена је House-
Brackmann-oвa скала. За статистичку обраду података коришћени су: Pirson-ов χ2- тест, Friedman-oв тест и општи линеарни
модел.
Резултати: Групу испитаника чини 40,9% пацијената мушког и 59,1% женског пола. Већина пацијената је лечена
комбинованом кортикостероидном и витаминском терапијом (42,0%) и само кортикостероидима (22,7%), уз одговарајући
физикални третман. Групу идиопатских чини 62,5%, док је учесталост симптоматских парализа 37,5%. Разлика у брзини
опоравка између етиолошких група није показана (п=0,309). Потпуни опоравак је имало 62,8% испитаника. Пацијенти који
су примали кортикостероидну терапију су подељени у 4 групе у зависности од монотерапије или комедикације и у свакој је
регистрован статистички значајан опоравак (п=0,001 или мање), али није показана разлика у опоравку између група
(п=0,865). Анализирајући период опоравка у односу на узраст, добијена је p вредност (0,054).
Закључак: Најчешћи тип периферне парализе фацијалног живца у педијатријској популацији је Белова парализа. Показана
је ефикасност кортикостероидне терапије у монотерапији и комедикацији са антивирусним леком и/или витаминима у
свим узрасним групама у току праћења. Поређењем деце различитог узраста утврђено је да је опоравак деце млађег
узраста бржи и квалитетнији.
Кључне речи: Белова парализа; узраст; кортикостероиди; антивирусни лекови

COURSE, TREATMENT AND OUTCOME OF PERIPHERAL FACIAL NERVE PALSY IN CHILDREN AND ADOLESCENTS

Author: Biljana Kukolj, Marko Jovanović
e-mail: biljakukolj@gmail.com
Mentor: Assoc. Prof. Jasna Jančić
Clinic of Neurology and Psychiatry for Children and Youth, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Acute one-sided mimic musculature weakness is mostly idiopathic. Most oftenly, the medicinal treatment comprises
corticosteroids, antiviral drugs and B vitamins.
The Aim: This paper aims to present the applied therapeutic modalities, the correlation of the patient’s age, etiological factors and
therapy with the speed and quality of the recovery.
Material and Methods: Eighty-eight patients between 18 months and 18 years of age were analysed retrospectively. The average
age is 11.7 years (SD=4.44). The data was obtained via the medical documentation of patients diagnosed and treated at The Clinic
of Neurology and Psychiatry for Children and Youth from 2000. to 2017. House Brackmann’s scale was used in the assessment of
both course and outcome of the disease. General linear model, Friedman’s and Pearson’s χ2 test were used for statistical data
processing.
Results: Thirty-six male (40.9%) and 52 female (59.1%) patients were analysed. The majority was treated with combined
corticosteroid and vitamin therapy (42.0%) and exclusively corticosteroids (22.7%), with appropriate physical treatment. Idiopathic
paralysis makes 62.5% of the cases, while the symptomatic paralysis makes 37.5%. The difference in recovery between these
groups has not been shown (p = 0.309). Patients who received corticosteroid therapy were divided into 4 groups depending on
whether a comedication was used - statistically significant recovery was registered in each group (p = 0.001 or less), but no
difference in recovery was noted between the mentioned groups (p = 0.865). The analysis of the recovery period in relation to age
shows a significant p value of 0.054.
Conclusion: Bell’s palsy is the most common type of peripheral facial palsy among children. The effectiveness of the corticosteroid
therapy was demonstrated in each group during monitoring. By comparing children of different ages, it is shown that the recovery
of younger children is faster and better.
Keywords: Bell’s palsy; age; corticosteroids; antiviral drugs

Kopaonik, 2018.
677