Page 575 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 575
59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април
ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА ГУБИТАК ГРАФТА И ПРЕЖИВЉАВАЊЕ ПАЦИЈЕНАТА ПОСЛЕ ТРАНСПЛАНТАЦИЈЕ БУБРЕГА
Аутор: Владимир Стаменов, Никола Трајковић, Душица Трајковић
e-mail: stamenovvladimir@gmail.com
Ментор: доц. др Бранка Митић
Клиника за нефрологију, Клинички центар Ниш, Медицински факултет Универзитета у Нишу
Увод: Успешна трансплантација бубрега побољшава квалитет живота и смањује ризик морталитета за већину пацијената у
поређењу са лечењем дијализом. Стопе пост-трансплантационог преживљавања су слични и за хемодијализу и за
перитонеалну дијализу. Преживљавање и пацијената и графта након трансплантације бубрега су побољшани у протеклој
деценији.
Циљ рада: Циљ студије био је да се идентификују клинички фактори повезани са преживљавањем пацијената и графта
након трансплантације бубрега.
Материјал и методе: Ретроспективном студијом су обухваћени пацијенти старији од 18 година, код којих је урађена
трансплантација бубрега у Клиничком центру Ниш, у периоду од јануара 2007. до јуна 2017. године. Преживљавање графта
је дефинисано као време од трансплантације до почетка терапије замене бубрежне функције или смрти.
Резултати: Студијом је обухваћено 113 реципијената животног доба 43,86 + 10,68 година; 64% реципијената су били
мушкарци. Код 73% испитаника урађена је жива сродничка трансплантација бубрега. Просечно животно доба донора
износило је 61,3 + 11,2 године. Преживљавање примаоца је износило 98,8% у првој години, 94,3% пет година након
трансплантације а након 10 година од трансплантације 90,7%. Дужина преживљавања графта након 10 година је 8,8 + 2,6
година. Преживљавање графта у првој години после трансплантације је износило 98,2%, после пет година од
трансплантације 89,8%, а после десет година 79,3%. Било је укупно 11 смртних случајева; петоро (46%) је умрло са
функционалним графтом. Узроци смрти су биле инфекције код 4 примаоца (36%), кардиоваскуларне болести код 3 (28%) и
карцином код 2 реципијента (18%).
Закључак: Сматрамо да је добра пре-трансплантациона припрема и млађе животно доба примаоца, као и предоминантно
живе сродничке трансплантације у одсуству коришћења донора са проширеним критеријумима, разлог за висок степен
десетогодишњег преживљавања примаоца и графта након трансплантације бубрега.
Кључне речи: трансплантација бубрега; фактори ризика; преживљавање графта
RISK FACTORS FOR GRAFT LOSS AND PATIENT SURVIVAL AFTER KIDNEY TRANSPLANTATION
Author: Vladimir Stamenov, Nikola Trajkovic, Duсica Trajkovic
e-mail: stamenovvladimir@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Branka Mitic
Clinic for Nephrology, Clinical Center Nis, Faculty of Medicine University of Nis
Introduction: Successful kidney transplantation improves the quality of life and reduces the risk of mortality for most patients
compared to dialysis treatment. Post-transplantation rates of survival were similar for hemodialysis and peritoneal dialysis. Survival
of patients and grafts after kidney transplantation has improved over the past decade.
The Aim: The aim was to identify clinical factors associated with survival of patients and grafts after kidney transplantation.
Material and Methods: This retrospective study included patients older than 18 years, who had undergone a kidney transplant,
from January 2007 to June 2017 at the Clinical Center Nis. Graft survival was defined as the time from transplantation to the
beginning of renal replacement therapy or death.
Results: The study included 113 recipients age 43.86 ± 10.68 years; 64% of the recipients were men. 73% of the respondents have
had live-related kidney transplantation. Average age of donors amounted to 61.3 ± 11.2 years. Survival recipients amounted to
98.8% in the first year, 94.3%, five years after transplantation and after 10 years of transplantation 90.7%. Length of graft survival
after 10 years was 8.8 ± 2.6 years. Graft survival was 98.2% in the first year after the transplantation, 89.8% five years after the
transplantation, and 79.3% after ten years. There were a total of 11 deaths; five (46%) died with functioning grafts. Four patients
died due to infection (36%), 3 (28%) due to cardiovascular disease and 2 (18%) due to a cancer.
Conclusion: Тhe reason for the high level of ten-year graft and recipient survival after kidney transplantation was good pre-
transplantation preparation and younger age of the recipients, and predominantly living kidney donor, without using expanded
criteria donors.
Keywords: kidney transplantation; risk factors; graft survival
Kopaonik, 2018.
569