Page 441 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

РЕТКИ УЗРОЦИ СТЕЧЕНОГ ХИПОПИТУИТАРИЗМА У АДУЛТНОЈ ПОПУЛАЦИЈИ

Аутор: Иван Илић, Јована Веселиновић, Радован Анђић
e-mail: ivanilic1994@gmail.com
Ментор: Доц. др Сандра Ђурђевић-Пекић
Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клинички центар Србије, Медицински факултет
Универзитета у Београду

Увод: Хипопитуитаризам се дефинише као комплетна или парцијална дисфункција аденохипофизе, изазвана структурним
променама или траумом селарне и параселарне регије. Најчешћи узроци стеченог хипопитуитаризма су нефункционални
аденоми хипофизе, њихова операција или зрачна терапија.
Циљ рада: Проучити ређе узроке стеченог хипопитуитаризма у адултној популацији
Материјал и методе: У ову ретроспективну студију укључен је 61 пацијент (31 жена и 28 мушкараца), старости 16-72 године
(средња вредност 37,8 ± 2,1 година). Из студијe су били искључени пацијенти са аденомима хипофизе и конгениталним
хипопитуитаризмом.
Резултати: Пацијенти су распоређени у 5 група у складу са узроком дисфункције аденохипофизе: повреда мозга, васкуларни
узроци, туморске промене у селарној регији (осим аденома хипофизе), инфламаторно/инфилтративне и инфективне
болести. Повреде мозга су доказане код 26 пацијената (радијациона оштећења код 18 пацијената и трауматска оштећења
мозга код 8 пацијената), васкуларни узроци код 15 пацијената (Шијанов синдром n=6, субарахноидално крварење n=6,
апоплексија n=2, гломангиом n=1), туморске промене у селарној и параселарној регији код 7 пацијената (метастаза n=3,
хордом n=2, питуицитом n=1 и лимфом n=1), инфламаторно/инфилтративне болести код 7 пацијената (примарни
хипофизитис n=6 и секундарни хипофизитис n=1) и инфективни узроци хипопитуитаризма код 6 пацијената (хеморагична
грозница са реналним синдромом n=5 и туберкулоза n=1).Највећи број пацијената (68,9%) има оштећену функцију све
четири осовине аденохипофизе, 6,6% има три, 14,8% има две, а 9,8% пацијената има оштећену једну хипоталамо-хипофизну
осовину. Најчешће су доказани дефицити хормона раста и ACTH (88,5%), потом дефицит FSH/LH (80,3%) и TSH(77%).
Закључак: Неопходно је подићи свест о ретким узроцима хипопитуитаризма и скренути пажњу на њих, како би се време
потребно за дијагностику, као и број непрепознатих случајева свели на минимум.
Кључне речи: хипопитуитаризам; ретки узроци; адултни пацијенти

RARE CAUSES OF ACQUIRED HYPOPITUITARISM IN ADULTS

Author: Ivan Ilic, Jovana Veselinovic, Radovan Andjic
e-mail: ivanilic1994@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Sandra Djurdjevic-Pekic
Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolic Disease, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Hypopituitarism is defined as partial or complete adenohypophyseal dysfunction, caused by different types of
structural lesions or trauma in sellar and parasellar region. Most common causes of hypopituitarism are nonfunctioning pituitary
adenomas, followed by pituitary surgery and/or radiotherapy. It is necessary to think about some rare causes of acquired
hypopituitarism in adults.
Тhe Aim: To investigate rare causes of acquired hypopituitarism in adulthood.
Material and Methods: Sixty-one patients were included in this retrospective study (31 female, 28 male) with rare causes of
hypopituitarism, with mean age 37.8 ± 2.1 years (range 16-72 years). The patients with pituitary adenomas and congenital causes
of hypopituitarism were excluded.
Results: We distributed patients in five groups according to the causes of adenohypophyseal dysfunction (brain damage, vascular
causes, neoplastic sellar lesions, inflammatory/infiltrative disease and infective causes). Brain damages were detected in 26
patients (extrapituitary cranial irradiation in 18 patients and traumatic brain injury in 8 patients), vascular causes in 15 patients
(Sheehan’s syndrome n=6, SAH n=6, apoplexy n=2, glomangioma n=1), neoplastic lesions in the sellar and parasellar regions were
presented in 7 patients (metastases n=3, chordoma n=2, pituicytoma n=1 and lymphoma n=1), inflammatory/infiltrative disease in
7 patients (primary hypophysitis n=6, secondary hypophysitis n=1) and infective causes in 6 patients (hemorrhagic fever with renal
syndrome n=5, tuberculosis n=1). The largest number of patients (68.9%) had all four pituitary axes affected, 6.6% patients had
three axes affected, 14.8% had two axes affected, and 9.8% patients had one hypothalamo-pituitary axis affected. ACTH and GH
deficiency are the most common pituitary deficiencies with same frequency (88.5%), followed by FSH/LH (80.3%) and TSH
deficiency (77%).
Conclusion: It is necessary to raise awareness about rare causes of hypopituitarism and draw attention to them, in order to reduce
the time needed for diagnosis and minimize the number of unrecognized patients.
Keywords: hypopituitarism; rare causes; adults

Kopaonik, 2018.
435