Page 397 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ЗНАЧАЈ ПЕРФУЗИОНЕ СЦИНТИГРАФИЈЕ МИОКАРДА У ПЛАНИРАЊУ РЕСИНХРОНИЗАЦИОНЕ ТЕРАПИЈЕ КОД ОБОЛЕЛИХ ОД
ИСХЕМИЈСКЕ СРЧАНЕ ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ

Аутор: Невена Косановић, Теодора Карановић, Маријана Југа
e-mail: nevenakosanovic@gmail.com
Ментор: проф. др Драгана Шобић-Шарановић
Центар за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије, Медицински факултет, Универзитет у Београду

Увод: Услед пораста преваленције срчане инсуфицијенције, неинвазивне методе су све значајније у њеној дијагностици.
Њиховом значају доприноси развој ресинхронизационе терапије, терапије избора за ово обољење. Критеријуми за
одређивање кандидата погодних за ово лечење обухватају и вијабилност миокарда.
Циљ рада: Циљеви овог рада су били да се испита постоји ли значајна разлика у вредности ејекционе фракције срца
одређене коришћењем ултразвука и оне добијене помоћу перфузионе сцинтиграфије миокарда и одређивање
сензитивности и специфичности ултразвука у односу на перфузиону сцинтиграфију миокарда у процени вијабилности
миокарда.
Материјал и методе: У студију су укључена 43 пацијента подвргнута ултразвучном прегледу и перфузионој сцинтиграфији
миокарда, након чега им је уграђен CRT-P, CRT-D или ICD. Код пацијената је урађен тест на вијабилност помоћу перфузионе
сцинтиграфије миокарда радиофармаком 99m Tc-MIBI-јем. За процену везивања MIBI-ja у срчаном мишићу коришћен је
систем скоровања где су сегменти који су имали скор 0-3 сматрани вијабилним, а сегменти са скором 4 невијабилним. Код
болесника је урађен стандардни 2D ултразвучни преглед срца, где је акинезија означавала невијабилан миокард. За
поређење вредности ејекционе фракције коришћен је t тест за везане узорке. Тачност ултразвука у процени вијабилности
миокарда је одређена израчунавањем сензитивности и специфичности ултразвука у односу на перфузиону сцинтиграфију
миокарда као „златни стандард“.
Резултати: Средња вредност ејекционих фракција на перфузионој сцинтиграфији миокарда је била 26,3 ± 7,9 %, а на
ултразвуку 25,9 ± 7,2 %. Није утврђена статистички значајна разлика у одређивању ејекционе фракције између ових метода
(p=0,809). Утврђена је недовољна сензитивност ултразвука за откривање вијабилноcти миокарда у базалном сегменту
септума, апикалном и медијалном сегменту латералног зида. Специфичност ултразвука није задовољавајућа за процену
вијабилности у септуму, апикалном и медијалном сегменту инфериорног зида и апикалном сегменту латералног зида.
Закључак: Због недовољне сензитивности и специфичности ултразвук срца не треба користити за испитивање вијабилности
миокарда, већ је перфузиона сцинтиграфија миокарда SPECT техником метода избора при планирању ресинхронизационе
терапије.
Кључне речи: ресинхронизациона терапија; перфузиона сцинтиграфија миокарда; ултразвук

THE SIGNIFICANCE OF MYOCARDIAL PERFUSION SCINTIGRAPHY IN PLANNING OF RESYNCHRONIZATION THERAPY IN PATIENTS
WITH ISCHEMIC HEART DISEASE

Author: Nevena Kosanović, Teodora Karanović, Marijana Juga
e-mail: nevenakosanovic@gmail.com
Mentor: Full Prof. Dragana Šobić-Šaranović
Center for Nuclear Medicine, Clinical Centre of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Rising prevalence of heart failure increased the importance of non-invasive diagnostic methods. By becoming the
therapy of choice, resynchronization therapy increased it more. Criteria for patient selection for this therapy include the myocardial
viability.
The Aim: The aims of this study were to examine the significance of the difference in the values of the heart ejection fraction
determined by echocardiography and myocardial perfusion scintigraphy (MPS) and to calculate sensitivity and specificity of
echocardiography in the assesment of myocardial viability, compared to MPS.
Material and Methods: Forty-three patients underwent echocardiography and MPS. Afterwards CRT-P, CRT-D or ICD was
implanted. A viability test was performed using myocardial perfusion scintigraphy with 99m Tc-MIBI. Scoring system where segments
with score of 0-3 were viable, and segments with score 4 non-viable, was used to estimate binding of 99m Tc-MIBI to the heart
muscle. Standard 2D echocardiography was performed, where akinesia was non-viable myocardium. Using Paired t test we
compared ejection fraction values obtained by echocardiography and MPS. Accuracy of echocardiography was estimated by
calculating sensitivity and specificity of echocardiography in detecting myocardial viability compared with MPS as „gold standard”.
Results: The mean value of ejection fractions on the MPS was 26.3 ± 7.9 %, and at the echocardiography 25.9 ± 7.2 %. There was no
statistically significant difference in the ejection fractions determined by these methods (p = 0.809). Echocardiography was not
sensitive enough to detect viable myocardium in basal segment of septum, apical and medial segment of lateral wall. Specificity of
the echocardiography was not satisfactory for the assessment of viability of septum, the apical and medial segment of the inferior
and the apical segment of the lateral wall.
Conclusion: Because of the inadequate sensitivity and specificity, echocardiography should not be used to evaluate myocardial
viability. MPS is better method for resynchronization therapy planning.
Keywords: resynchronization therapy; myocardial perfusion scintigraphy; echocardiography

Kopaonik, 2018.
391