Page 392 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
УТИЦАЈ ТЕРАПИЈЕ ДИУРЕТИЦИМА НА СТЕПЕН АКУМУЛАЦИЈЕ РАДИОАКТИВНОГ ЈОДА 131 IУ ТИРЕОИДНОМ РЕГИОНУ КОД
ПАЦИЈЕНАТА СА ДИФЕРЕНТОВАНИМ КАЦИНОМИМА ШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ

Аутор: Исидора Насковић, Миљана Јовић
e-mail: isidoranaskovic@yahoo.com
Ментор: асист. др Весна Игњатовић
Катедра за нуклеарну медицину и клиничку онкологију, Факултет медицинских наука, Универзитет у Крагујевцу

Увод: Диферентовани карциноми штитасте жлезде експримирају натријум-јодидни котранспортер. Услед тога акумулирају
радиоактивни јод, па се могу детектовати и лечити овим радионуклидом. Основни начин лечења диферентованих
карцинома штитасте жлезде је тиреодиектомија, а додатна терапија 131 I се користи за селективно озрачивање остатка ткива
штитасте жлезде и/или локалних и удаљених метастаза или рецидива болести.
Циљ рада: Циљ је био испитати утицај хидрохлоротиазида и фуросемида на степен акумулације радиоактивног јода у
тиреоидном остатку и/или туморском ткиву у односу на пацијенте који немају додатну диуретску терапију.
Материјал и методе: Студијом типа „случај-контрола“, обухваћени су пунолетни пацијенти оба пола, којима је након
тиреоидектомије патохистолошким налазом дијагностикован диферентован карцином штитасте жлезде и због тога се лече
радиојодном терапијом у Центру за нуклеарну медицину, Клиничког центра у Крагујевцу, а који испуњавају критеријуме за
укључење у студију и немају ниједан критеријум за искључивање. Истраживањем су обухваћена 84 пацијента подељена у
три групе: контролна група (без додатне диуретске терапије), фуросемид и хидрохлоротиазид група.
Резултати: Жене су чиниле 72,2%, а мушкарци 27,8% испитаника. Просечна старост оболелих мушкараца у овој студији је
53,3±13,0 година, а жена 47,3±13,2. Статистичком анализом је утврђено да се у тиреоидном региону акумулира значајно
више радиојода код пацијената који су добијали фуросемид у односу на пацијенте без додатне диуретске терапије (р<0,05,
865243 насупрот 617531 импулса). Није регистрована статистички значајна разлика између пацијената који су добијали
хидрохлоротиазид и фуросемид, као ни између пацијената у хидрохлоротиазид и контролној групи.
Закључак: Резултати нашег истраживања указују да фуросемид доводи до већег степена акумулације радиојода у
тиреоидном остатку и/или туморксом ткиву у односу на пацијенте који немају додатну диуретску терапију.
Хидрохлоротиазид не доводи до значајно различите ретенције радиојода у односу на фуросемид, а ни у односу на
пацијенте без додатне диуретске терапије.
Кључне речи: радиојод; фуросемид; хидрохлоротиазид; диферентовани карциноми штитасте жлезде

THE EFFECT OF DIURETIC THERAPY ON THE LEVEL OF ACCUMULATION OF RADIOACTIVE IODINE 131 I IN THE THYROID REGION IN
PATIENTS WITH DIFFERENTIATED THYROID CARCINOMA

Author: Isidora Nasković, Miljana Jović
e-mail: isidoranaskovic@yahoo.com
Mentor: TA Vesna Ignjatović
Department of Nuclear Medicine and Clinical Oncology, Faculty of Medical Sciences University of Kragujevac

Inroduction: Differentiated thyroid carcinoma express the sodium-iodide cotransporter. As a result, they accumulate radioactive
iodine, so they can be detected and treated with this radionuclide. The basic method of treating differentiated thyroid carcinoma is
thyroidectomy, and additional therapy 131 I is used to selectively irradiate the thyroid rest and/or local and distant metastases or
relapse of the disease.
The Aim: The aim was to determine the effect of hydrochlorothiazide and furosemide on the level of radioactive iodine
accumulation in the thyroid rest and/or tumor tissue compared to patients who don't have additional diuretic therapy.
Material and Methods: A “case-control” study includes adult patients of both sexes who have been diagnosed with differentiated
thyroid carcinoma after thyroidectomy,and because of that they are treated with radioiodine therapy in the Departemnet for
Nuclear Medicine, Clinical Center Kragujevac, which have the criteria for inclusion and do not have any exclusion criteria.The study
covered 84 patients divided into three groups: control group (without additional diuretic therapy), furosemide and
hydrochlorothiazide group.
Results: Women accounted for 72.2% and men 27.8% of patients. The average age of the diseased men in this study is 53.3 ± 13.0
years, and the woman is 47.3 ± 13.2. Statistical analysis showed that significantly more radioiodine were accumulated in the thyroid
region in patients receiving furosemide compared to patients without additional diuretic therapy (p<0.05, 865243 versus 61.7531
counts). There was no statistically significant difference between patients receiving hydrochlorothiazide and furosemide, either
among patients in hydrochlorothiazide and control group.
Conclusion: The results suggest that furosemide leads to a higher degree of retention of radioiodine in the thyroid residue and/or
tumor tissue compared to patients who don't have additional diuretic therapy. Hydrochlorothiazide doesn't lead to a significantly
different retention compared to furosemide, not even compared to patients without additional diuretic therapy.
Keywords: radioactive iodine; furosemide; hydrochlorthiazide; differentiated thyroid carcinoma

Kopaonik, 2018.
386