Page 332 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ИСПИТИВАЊЕ НИВОА ИНСУЛИНА И ИНСУЛИНУ СЛИЧНОГ ФАКТОРА РАСТА-1 У ГОЈАЗНОСТИ

Аутор: Теодора Дражић, Дуња Бјелогрлић
e-mail: drazicteodora@gmail.com
Ментор: доц. др Бранислава Илинчић
Катедра за патолошку физиологију и лабораторијску медицину, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду

Увод: Инсулин и инсулину сличан фактор раста 1 (IGF-1) имају заједничко порекло, али се њихови биолошки ефекти у
условима хомеостазе значајно разликују. Иако је познато да је гојазност најчешће праћена инсулинском резистенцијом и
повишеним вредностима инсулина, евентуалне промене у серумским концентрацијама IGF-1 могу да зависе од пуно
фактора.
Циљ рада: Упоредити серумске концентрације инсулина и IGF-1између гојазних и нормално ухрањених особа, као и
утврдити повезаност између серумских концетрација инсулина, IGF-1и масне масе код испитаника.
Материјал и методе: Испитивање се спроводи као ретроспективна анализа података из медицинске документације
пацијената код којих је у Центру за лабораторијску медицину, урађено лабораторијско испитивање узорка крви
одговарајућим биохемијским методама и одређивање антропометријских карактеристика.
Резултати: Код гојазних испитаника (н=50, медијана година живота-37,5; 30/50 женског пола) постоје статистички значајно
веће серумске концентрације инсулина у односу на контролну групу (16,75 (11,9 – 24,5) vs. 6,05 (4,5 – 8,9) mIU/l, p< 0,0001).
Серумске концентрације IGF-1су статистички значајно мање у испитиваној у односу на контролну групу испитаника (94 (63 –
125) vs. 121,5 (106 – 146) mg/mL, p=0,001). Уочена је статистички значајна негативна корелација између IGF-1и инсулина (r=-
0,23, p=0,005). Проценат масне масе у укупној телесној маси је статистички значајно и негативно повезан са вредностима
серумске концентрације IGF-1(β = - 1,18; t = -2,98; p = 0,004).
Закључак: Гојазни испитаници имају значајно веће концентрације инсулина у односу на нормално ухрањене испитанике, за
разлику од серумских концентрација IGF-1које су значајно ниже код гојазних у односу на нормално ухрањене испитанике.
Концентрације инсулина и IGF-1су негативно значајно повезане, а проценат масне масе у укупној телесној маси је
независни предиктор концентрације IGF-1, што указује на поремећај осовине GH/IGF-1у екстремној гојазности, а што
додатно доприноси лошем метаболичком миљеу ових испитаника.
Кључне речи: гојазност; масна маса; инсулин; IGF-1; инсулинска резистенција

RELATIONSHIP BETWEEN INSULIN AND INSULIN LIKE GROWTH FACTOR-1 IN OBESITY

Author: Teodora Drazic, Dunja Bjelogrlic
e-mail: drazicteodora@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Branislava Ilincic
Department for Pathophysiology and Laboratory Medicine, Faculty of Medine, University of Novi Sad

Introduction: Insulin and insulin-like growth factor 1 (IGF-1) have the same origin, but their biological effects in homeostatic
conditions are very different. Although insulin resistance, hyperinsulinemia and obesity are associated conditions, changes in the
concentrations of IGF-1 could be dependable on multiple factors.
The Aim: The aim of the study was to compare serum concentrations of insulin and IGF-1 between obese and lean subjects, and
also to examine the possible associations between serum concentrations of insulin, IGF-1 and fatty mass of the subjects.
Material and Methods: This study was conducted as a retrospective analysis of the medical data obtained from subjects who have
been examined in the Center for laboratory medicine, results of the biochemical findings and anthropometrical characteristics of
the subjects.
Results: Obese subjects had (n=50, median age-37.5; 30/50 female) a significantly higher concentrations of insulin, compared to
the lean subjects (16.75 (11.9 – 24.5) vs. 6.05 (4.5 – 8.9) mIU/l, P<0.0001). In obese group, serum concentrations of IGF-1 (94 (63 –
125) vs. 121.5 (106 – 146) mg/mL, P=0.001) were significantly lower compared to lean group. In regression analysis, the fatty mass
percentage was independently associated with the IGF-1 concentration (β = - 1.18; t = -2.98; P=0.004).
Conclusion: In addition to significantly higher concentrations of insulin, obese subjects compared to normal weight subjects, have
significantly lower serum concentrations of IGF-1. The concentrations of insulin and IGF-1 are negatively associated, and the fatty
mass percentage is an independent predictor of the IGF-1 concentration, which points to a disorder of GH-IGF-1 axis in extreme
obesity, which causes additional metabolic disorders in extreme obese people.
Keywords: obesity; fatty mass; insulin; IGF-1; insulin resistance

Kopaonik, 2018.
326