Page 313 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ПРОЦЕНА РЕНАЛАЗЕ У ПРАЋЕЊУ ПАЦИЈЕНАТА СА СТАБИЛНОМ ФУНКЦИЈОМ ГРАФТА

Аутор: Јелена Илић, Маја Станојковић
e-mail: ilicjelena.med185@gmail.com
Ментор: доц. др Дијана Стојановић
Институт за патофизиологију, Медицински факултет, Универзитет у Нишу

Увод: Трансплантација бубрега је златни стандард у лечењу пацијената са завршним стадијумом бубрежне болести. Прати
је повећан ризик за развој кардиоваскуларних болести. Присуство традиционалних фактора не може у потпуности да
објасни повећану инциденцију појаве ових болести, због чега се у разматрање проблема укључују нетрадиционални
фактори. Присутна је повећана активност симпатичког нервног система, а реналаза би могла да допринесе њеном
разумевању. Реналаза је флавопротеин који се секретује у проксималним тубулима и врши разградњу катехоламина.
Циљ рада: Циљ истраживања био је одређивање концентрације реналазе у плазми код пацијената са стабилном функцијом
графта.
Mатеријал и методе: Студијом је обухваћено 20 пацијената просечне старости 43,92±9,21. Инклузиони критеријуми били су:
да период од трансплантације није краћи од 12 месеци, ни дужи од 36 месеци; да пацијенти нису на дијализи и да код свих
постоји стабилна функција графта. Сви пацијенти су били на стандардној имуносупресивној терапији. Контролну групу
чинило је 10 волонтера сличних старосних и полних карактеристика, без бубрежних и кардиоваскуларних болести.
Концентрација реналазе је мерена у узорцима плазме комерцијалним ELISA kit-ом.
Резултати: Код пацијената са трансплантацијом пронађене су више концентрације реналазе у односу на контролну групу
(р<0,0001). Значајне разлике између експерименталне и контролне групе пронађене су и у систолном (р<0,001) и у
дијастолном артеријском притиску (р<0,001), концентрацији уреје (р<0,001) и креатинина (р<0,001) и клиренсу креатинина
(р<0,001). При упоређивању пацијената који су лечени циклоспоринским и такролимус протоколом пронађене су разлике у
концентрацији реналазе (р=0,027) и јачини гломерулске филтрације (р=0,034).
Закључак: Концентрације реналазе су повишене код пацијената са стабилном функцијом графта, као и код пацијената
лечених циклоспоринским протоколом.
Кључне речи: реналаза; бубрежна трансплантација;стабилна функција графта; бубрежна дисфункција

THE ASSESSMENT OF RENALASE IN EVALUATION OF STABLE RENAL TRANSPLANT RECIPIENTS

Author: Jelena Ilić, Maja Stanojković
e-mail: ilicjelena.med185@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Dijana Stojanović
Institute of pathophysiology, Faculty of medicine, University of Niš

Introduction:Renal transplatationis thegold-standard treatment for patients in end-stage renal disease. It’s followed by
increasedrisk for development of cardiovascular disease. The burden of cardiovascular disease is not completely explained by the
traditional risk factors, therefore there are other impacting factors which need to be considered.One of them is higher sympathetic
activity, and renalase may be a helpful tool in understanding it.Renalaseis flavoprotein secreted by the kidney, which metabolizes
catecholamines.
The Аim:The aim was to determine concentration of renalasein the plasma of patients with stable graft function.
Мaterial and Мethods: We enrolled 20 renal transplant recipients with mean age of43,92±9,21, who had more than 12 months
post-renal transplant surgery,but less than 36 months,weren’t on dialysis, had a stable graft function and were on standard
immunosuppression. Controls (10), without renal or cardiovascular disease had similar age and sex characteristic. Renalase
concentration was measured in plasma samples using a comercially available ELISA kit.
Results: Higher concentrations of renalasewere found in patients with transplantation compared to control group (p<0.0001).
Significant differences were found between experimental and control group in systolic (p<0.001) and diastolic blood pressure,
(p<0.001), concentration of urea (p<0.001) and creatinine (p<0.001) and creatinine clearance (p<0.001). Significant differences with
respect to immunosuppressive protocol were found in plasma renalase levels in transplant recipients maintained on cyclosporine
(p=0.027) as well as differences in glomerulal filtration rate (p=0.034).
Conclusion: Concentration of renalaseis higher in patients with stable graft function as are with patients treated with cyclosporin
protocol.
Keywords: renalase; renaltransplatation; stable graft function; kidney disfunction

Kopaonik, 2018.
307