Page 308 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ОДРЕЂИВАЊЕ МАКРОПРОЛАКТИНЕМИЈЕ ПРИМЕНОМ ПЕГ МЕТОДОЛОГИЈЕ

Аутор: Дуња Бјелогрлић, Теодора Дражић
e-mail: dunja.bjelogrlic@gmail.com
Ментор: асист. др Станислава Николић
Катедра за патолошку физиологију и лабораторијску медицину, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду

Увод: Према литературним подацима, макропролактинемија је један од честих узрока хиперпролактинемије у случајевима
када се за рутинску дозажу пролактина користе стандардни, комерцијални, имунометријски прибори. Оваквом стању
доприносе две форме пролактина, неактиван димер (50-60кDа) и нискоактивни тетрамер (молекулске масе изнад 150 кDa).
Релативно мала учесталост клиничких симптома у оквиру макропролактинемије наметнула је потребу за једноставном
методом којом се детектују велики, биолошки неактивни молекули пролактина, као што је преципитациона метода
полиетилен гликолом (ПЕГ).
Циљ рада: Циљ рада је испитати и утврдити карактеристике преципитационе методе помоћу раствора полиетилен гликола
у лабораторијској дијагностици макропролактинемије.
Материјал и методе: Овом студијом обухваћено је 82 пацијента, који су се током годину дана јављали у Центар за
лабораторијску медицину, Клиничког центра Војводине са захтевом за лабораторијским одређивањем концентрације
пролактина. Добијени серуми су разливани у аликвоте. Први аликвот је замpзаван и чуван на температури -20˚C, а други је
одмах анализиран. Оба аликвота, свеж и замрзаван су третирани одговарајућим, воденим односно, фосфатним растворима
полиетилен гликола Merch 6000. Узорци су потом анализирани на аутоматизованом систему Abott Architect i2000sr.
Резултати су статистички обрађивани помоћу статистичког пакета Data Analysis.
Резултати: Концентрације пролактина и израчунате Recovery (Rе%) вредности су најниже у свежем супернатанту третираним
фосфатним раствором полиетилен гликола. Статистичком обрадом није утврђена значајна разлика у израчунатим Rе%
вредностима добијеним преципитацијом свежих и замрзаваних серума помоћу полиетилен гликола раствореног у
фосфатном пуферу (p=0,893).
Закључак: Припрема полиетилен гликола с фосфатним пуфером представља поузданији модалитет извођења
преципитације тј. има већу сензитивност утврђивања макропролактинемије при ниским, повишеним и високим
вредностима пролактина у односу на полиетилен гликол припреман с водом.
Кључне речи: макропролактинемија; водени раствор полиетилен гликола; фосфатни раствор полиетилен гликола

АSSESSMENT OF MACROPROLACTINEMIA USING PEG METODOLOGY

Author: Dunja Bjelogrlić, Teodora Dražić
e-mail: dunja.bjelogrlic@gmail.com
Mentor: TA Stanislava Nikolić
Department of Pathophysiology and Laboratory Medicine, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad

Introduction: According to literature data, macroprolactinaemia is mainly cause of hyperprolactinaemia due to two different
circulating large forms of prolactin. The relatively low frequency of the symptoms in macroprolactinaemia patients, created the
need for a relatively simple, reliable method which can detect large, biologically inactive prolactin molecules such as polyethylene
glycol precipitation method (PEG).
The Aim: The aim of this study was to evaluate aforementioned methodology and its applicability in everyday laboratory practice.
Material and Methods: This study included 82 patients who had come to the Center of Laboratory Medicine, Clinical center of
Vojvodina in order to determine the serum prolactin levels. Obtained serum samples were poured into two aliquots. The first
aliquot was frozen and stored at -20˚C and the other was immediately analyzed. Both kinds of aliquots were treated with the
respective, aqueous solution or phosphate buffered saline of Merch 6000. All serum and supernatant samples were analyzed on
the automated system Abbott Architect i2000sr. All the results were statistically processed by Data Analysis package.
Results: According to results, the lowest supernatant prolactin and calculated Recovery values were obtained from unfrozen serum
samples using phosphate buffered saline. Statistical difference was not determined between Recovery values obtained from fresh
and frozen serum samples treated with PEG dissolved in phosphate buffer (p=0.893).
Conclusion: Based on the results, today is in use a reproducible method for laboratory determination of macroprolactinaemia
based on PEG precipitation (dissolved in phosphate buffer) with equal reliability performance in the range of low, elevated and high
prolactin levels.
Keywords: macroprolactinemia; aqueous solution of polyethylene glycol; phosphate buffered saline of polyethylene glycol

Kopaonik, 2018.
302