Page 1052 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ЗНАЧАЈ АНТИОКСИДАНТНОГ ДЕЛОВАЊА БИЉАКА ТРАДИЦИОНАЛНЕ МЕДИЦИНЕ У ТЕРАПИЈИ
DIABETES MELLITUS-A

Аутор: Јована Бојић
e-mail: jovanabojic@ymail.com
Ментор: проф. др Биљана Божин, асист. др Небојша Кладар
Kaтeдрa за фармацију, Медицински факултет Универзитет у Новом Саду

Увод: Реактивне кисеоничне и реактивне азотне врсте у организму могу да доведу до оштећења различитих
макромолекула (ДНК, РНК, протеини, угљени хидрати, масти), те последично иницирају многобројна патофизиолошка
стања, односно потпомажу ток већ насталих патолошких промена. Diabetes mellitus тип 2 је синдром окарактерисан
смањењем секреције инсулина и инсулинском резистенцијом. Оксидативни стрес изазван повећањем нивоа глукозе и
слободних масних киселина игра кључну улогу у изазивању инсулинске резистенције и дисфункције β–ћелија панкреаса.
Биљке традиционалне медицине се користе као додатни вид терапије обољења код којих оксидативни стрес представља
један од фактора прогресије.
Циљ рада: Циљ истраживања био је да се испита антиоксидантни потенцијал водених екстраката чајне мешавине „Чај код
шећерне болести“, произвођача Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ и појединачних компоненти
које улазе у састав чајне мешавине ради евалуације механизма деловања у терапији дијабетеса тип 2.
Материјал и методе: Антиоксидантни потенцијал водених екстраката чајне мешавине и појединачних компоненти које
улазе у њен састав је in vitro испитан на основу способности неутрализације 2,2-дифенил-1-пикрилхидразил (DPPH),
3+
хидрокси (OH) и нитрозо (NO) радикала, односно на основу способности редукције Fe . Применом мултиваријантне
статистичке анализе идентификовани су узорци који највише доприносе антиоксидантном потенцијалу чајне мешавине.
Резултати: Највиши потенцијал неутрализације DPPH радикала забележен је за узорак Phaseoli legumen, док је највећу
антиоксидантну способност у OH-тест систему показао узорак Olivae folium. Ниједан од испитаних узорака није показао
способност инхибиције 50% генерисаних NO радикала. Екстракт Phaseoli legumen показао је најбољу способност редукције
3+
Fe .
Закључак: С обзиром на високу заступљеност (40%) Olivae folim и Phaseoli legumen у испитаној чајној мешавини и изузетан
антиоксидантни потенцијал екстраката наведених дрога може се закључити да управо оне највише доприносе
антиоксидантном потенцијалу испитане чајне мешавине.
Кључне речи: антиоксидантно деловање; дијабетес; in vitro; PCA; чајна мешавина

THE IMPORTANCE OF TRADITIONAL MEDICINAL PLANTS ANTIOXIDANT ACTIVITY IN DIABETES MELLITUS THERAPY

Аuthor: Jovana Bojić
e-mail: jovanabojic@ymail.com
Mentor: Assoc. Prof. Biljana Božin, TA Nebojša Kladar
Department of Pharmacy, Faculty of Medicine University of Novi Sad

Introduction: Reactive oxygen and reactive nitrogen species can lead to a damage of various macromolecules (DNA, RNA, proteins,
carbohydrates, fats) in the organism, and consequently initiate numerous pathophysiological conditions and promote the course of
already formed pathological changes. Diabetes mellitus type 2 is a syndrome characterized by reduction of insulin secretion, as well
as insulin resistance. Oxidative stress caused by an increase in glycaemia and free fatty acids level plays a key role in causing insulin
resistance and dysfunction of pancreatic β-cells. Traditional medicinal plants are used as an additional form of type 2 diabetes
therapy in which oxidative stress is one of the progression factors.
The Aim: The aim of the study was to evaluate the antioxidant potential of aqueous extracts of “Tea used in diabetes“, produced by
Institute for medicinal plants research “Dr Josif Pančić” and individual herbal components included in tea mixture, in order to
evaluate mechanisms of action in the treatment of diabetes type 2.
Material and Methods: The antioxidant potential of aqueous extracts of tea mixture and individual components included in
mixture was estimated in vitro by neutralization of 2,2-diphenyl-1-picrylhydrazyl (DPPH), hydroxyl (OH) and nitroso (NO) radicals, as
3+
well as by Fe reduction. The use of multivariate statistical analysis enabled the identification of compounds which mostly
contribute to the antioxidant potential of tea mixture.
Results: Phaseoli legumen showed the highest potential to neutralize DPPH radicals, while the highest antioxidant capacity in the
OH-test system was characteristic for Olivae folium. None of the tested samples inhibited 50% of the generated NO radicals.
3+
Phaseoli legumen extract showed the best reduction potential of Fe .
Conclusion: High ratio (40%) of Olivae folium and Phaseoli legumen in the examined tea mixture and notable antioxidant potential
of these drugs extracts, suggests that they mostly contribute to the assessed tea mixture antioxidant potential.
Keywords: antioxidant activity; diabetes; in vitro; PCA; tea mixture

Kopaonik, 2018.
1046