Page 916 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА СЛУЧАЈЕВА УБИСТАВА И САМОУБИСТАВА У ОДНОСУ НА СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ И ХЕМИЈСКО–
ТОКСИКОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Аутор: Душан Јанковић, Стефан Карић
e-mail: sumpor93@yahoo.com
Ментор: проф. др Ђорђе Алемпијевић
Институт за судску медицину „Милован Миловановић“, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Самоубиство и убиство још увек представљају учестале узроке смрти, пре свега код популације млађе од 40 година
старости. Разлике у инциденцији самоубистава и убистава су повезиване са многобројним факторима, чији утицај варира у
свету. Посебно у Србији, недовољно је испитивана повезаност разних социодемографских и хемијско-токсиколошких
карактеристика жртава, са разликом у учесталости између ових облика насилне смрти.
Циљ рада: Испитати утицај социодемографских и хемијско-токсиколошких карактеристика код жртава само убистава и
убистава на разлике у учесталости између наведених облика насилне смрти.
Материјал и методе: Обухваћено је 714 случајева самоубистава и 166 случајева убистава, обдукованих у периоду 2011-
2016. Године на Институту за судску медицину „Милован Миловановић“ у Београду. Након селекције, у студију је укључено
666 самоубистава и 127 убистава. Присуство и концентрација алкохола, наркотика и лекова у крви су одређивани
одговарајућим хемијско-токсиколошким методама.
Резултати: Старосна доб, ниво образовања и запосленост су статистички значајно утицали на разлике у учесталости између
убистава и самоубистава (p<0,05). Дистрибуција убистава и самоубистава се статистички значајно разликовала у зависности
од дана када је смрт наступила (OR=1,5; 95 % CI=1 – 2,3;p< 0,05). На шансе да ће особа пре бити жртва убиства у односу на
шансе да ће извршити самоубиство није статистички значајно утицало присуство психоактивних супстанци (p>0,05).
Повишене концентрације алкохола (0,2 – 0,3 g/dl) су повећавале шансе да ће особа бити убијена (OR=2,2; 95 % CI=1 – 5; p<
0,05).
Закључак: Шансе да ће особа извршити самоубиство су повећане код старије популације. Такође, шансе да ће особа
извршити самоубиство су веће код високообразованих појединаца, док су шансе да ће особа бити жртва убиства повећане
ако је особа запослена или у стању тешког пијанства.
Кључне речи: самоубиство; убиство; социодемографске карактеристике; хемијско-токсиколошкиналаз

COMPARATIVE ANALYSIS OF HOMICIDE AND SUICIDE CASES IN RELATION TO SOCIODEMOGRAPHIC AND TOXICOLOGICAL
CHARACTERISTICS

Author: Dušan Janković, Stefan Karić
e-mail: sumpor93@yahoo.com
Mentor: Assoc. Prof. Đorđe Alempijević
Institute of Forensic Medicine “MilovanMilovanović“, Faculty od Medicine University of Belgrade

Introduction: Suicide and homicide are still prevalent causes of death, especially among the population of people aged 40 and
below. Differences in incidence among the cases of suicide and homicide were associated with many possible determinants, but it
was noted that their influence on these types of violent death vary around the world. In Serbia, the association between the
distribution of suicide and homicide, certain sociodemographic characteristics and toxicological findings, still need to be properly
evaluated.
The Aim: The aim of this study was to assess the contributions of sociodemographic and toxicological characteristics to the
differences between suicide and homicide rates.
Material and Methods: A cross – sectional study analysed autopsy reports of 714 suicide cases and 166 homicide cases. Out of
these, 666 suicide cases and 127 homicide cases met the inclusion criteria for this study. Blood-ethanol concentration аnd analysis
of substances other than ethanol was accomplished by adequate procedures.
Results: There was a significant difference in age, level of education and employment rate between suicide and homicide cases
(p<0.05). The distribution of suicide and homicide cases differed significantly on weekdays in comparison to weekends (OR=1.5; 95
% CI=1 – 2.3; p < 0.05). Presence of a psychoactive substance remained a non – significant predictor of whether a person would
become a homicide or suicide victim (p>0.05). Homicide victims were more likely to have higher blood alcohol concentration (0.2 –
0.3 g/dl) than suicide victims (OR=2.2; 95 % CI=1 – 5; p < 0.05).
Conclusion: Victim’s age, level of education, employment status and certain blood alcohol concentration are significantly
associated with differences between sucide and homicide rates.
Keywords: suicide; homicide; sociodemographic characteristics; toxicological findings

Kopaonik, 2018.
910