Page 921 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

СУДСКОМЕДИЦИНСКИ ЗНАЧАЈ ПОВРЕДА НАСТАЛИХ У ТОКУ КАРДИОПУЛМОНАЛНЕ РЕАНИМАЦИЈЕ

Аутор: Нина Рајовић, Тијана Радичевић, Симона Ранђеловић
e-mail: nina94rajovic@gmail.com
Ментор: проф. др Снежана Павлекић
Институт за судску медицину „Милован Миловановић”, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Кардиопулмонална реанимација (КПР) представља оживљавање у хитним стањима које може током самог поступка
довести до различитих повреда пацијената. Најчешће пријављене компликације након примене кардиопулмоналне
реанимације су повреде скелета, са посебнимосвртом на преломе одговарајућих ребара као и стернума.
Циљ рада: Утврдити заступљености врсте прелома грудног коша насталих у току кардиопулмоналне реанимације,
повезаност трајања кардиопулмоналне реанимације са истим повредама као и повезаност трајања кардиопулмоналне
реанимације са израженошћу виталних (заживотних) реакција.
Материјал и методе: Ретроспективна студија спроведена је на Институту за судску медицину Медицинског факултета у
Београду и обухвата период од једне године, од 1.јануара 2017. до 31.децембра 2017. Обрађено је 1518 обдукционих
записника од чега је у 525 случајева евидентирана примена кардиопулмоналне реанимације који су и предмет ове студије.
Резултати: Студија је обухватила 322 пацијената мушког пола и 203 пацијената женског пола,просечне старосне доби од
68,89 ± 16,2 (опсега од 5 до 96 година). Од укупног броја обдукованих нетрауматских случајева са урађеним КПР – ом
идентификовано је 278 прелома што представља 53%. Резултати обдукције приказују прелом стернума код 158
обдукованих што чини30,1% док је заступљеност прелома ребара евидентирана у 258 случајева (49,1%).
Закључак: Повреде торакалних скелетних структура су најчешће компликације кардиопулмоналне реанимације. Унашој
студији није пронађена статистички значајна повезаност између трајања кардиопулмоналне реанимације и заступљености
повреда.
Кључне речи: кардиопулмонална реанимација; повреде; грудни кош; судска медицина

FORENSIC SIGNIFICANCE OF INJURIES CAUSED DURING CARDIOPULMONARY RESUSCITATION

Author: Nina Rajović, Tijana Radicević, Simona Randjelović
e-mail: nina94rajovic@gmail.com
Mentor: Full Prof. Snezana Pavlekić
Institute of Forensic Medicine “Milovan Milovanović”, Faculty od Medicine University of Belgrade

Inroduction: Cardiopulmonary resuscitation (CPR) is a lifesaving emergency procedure generating various injuries. The most
frequently reported complications of cardiopulmonary resuscitation were skeletal injuries, specifically fractures of the ribs and
sternum.
The Aim: To determine the presence and type of chest fractures which occured during cardiopulmonary resuscitation, the
correlation of the duration of cardiopulmonary resuscitation with the same injuries as well as the correlation of the duration of
cardiopulmonary resuscitation with the severity of vital reactions.
Material and Methods: A retrospective study was conducted at the Institute of Forensic Medicine of the Medical Faculty in
Belgrade and covers a period of one year, from January 1, 2017 to December 31, 2017. 1518 autopsy records were processed, out
of which in 525 cases cardiopulmonary resuscitation was applied.
Results: The study included 322 male patients and 203 female females, with an average age of 68.9 ± 16.2 (range 5 to 96 years). In
the opserved sample278 fractures were identified, representing 53%. The results of the autopsies show a break in sternum in 158
cases, which makes 30.1%, while the incidence of rib fractures is recorded in 258 cases (49.1%).
Conclusion: Injuries of thoracic skeletal structures are the most common complications of cardiopulmonary resuscitation. In our
study, no statistically significant relationship was found between the duration of cardiopulmonary resuscitation and the incidence
of injuries.
Keywords: cardiopulmonary resuscitation; injuries; thoracic; forensic medicine

Kopaonik, 2018.
915