Page 908 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ПОВЕЗАНОСТ ПОРОДИЧНОГ ФУНКЦИОНИСАЊА И НЕСУИЦИДАЛНОГ САМОПОВРЕЂИВАЊА АДОЛЕСЦЕНАТА

Аутор: Eмилија Јоцић, Немања Димитријевић
e-mail: emilija3009@gmail.com
Ментор: асист. др Александра Игњатовић, кл. асист. др Јелена Костић
Институт за јавно здравље, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: Несуицидално самоповређивање (енгл. NSSP) међу адолесцентима је значајан јавно здравствени проблем, како у
свету, тако и у нашој средини. Овај комплексни феномен детерминисан је индивидуалним, породичним и
социокултуралним факторима.
Циљ рада: Циљ истраживања је био да се утврди да ли се породице адолесцената који се самоповређују разликују по
структури и степену функционалности у односу на породице у којима нема самоповређивања детета.
Материјал и методе: У истраживању је учествовало укупно 99 адолесцената, оба пола, узраста од 14 до 18 година, које су
подељене у две групе: клиничку и контролну.Kоришћен je упитник сачињен за потребе истраживања и FACES III (Family
Adaptation and Cohesion Scales).
Резултати: У клиничкој групи доминирају разједињене (51,0%) и удаљене (24,5%) породице, а у контролној групи
доминирају удаљене (53,1%) и повезане (26,5%) породице. У клиничкој групи доминирају ригидне породице (51,0%) и
хаотичне (22,4%), а у контролној групи флексибилне (42,9%) и структурисане (36,7%). Утврђено је да постоји стистички
значајна разлика у категоријама кохезивности и адаптабилности у односу на испитиване групе. У клиничкој групи је највише
разједињених/ригидних породица (36,7%), а учесталост свих осталих породица је мања од 10,0%. У контролној групи
доминирају флексибилне/одвојене породице (30,0%) и структуисане/одвојене породице (20,0%). Није нађена статистички
значајна разлика у структури породице у испитиваним групама.
Закључак: Овим истраживањем смо утврдили да се породице адолесцената који се самоповређују разликују по степену
функционалности у односу на породице у којима нема самоповређивања адолесцената мерено скалом FACES III.
Кључне речи: несуицидално самоповређивање; породична функционалност; FACES III

CONNECTION OF FAMILY FUNCTIONING AND NONSUICIDAL SELF-HARMING OF ADOLESCENTS

Author: Emilija Jocić, Nemanja Dimitrijević
e-mail: emilija3009@gmail.com
Mentor: TA Aleksandra Ignjatović, TA Jelena KostiĆ
Public Health Institute Niš, Faculty of Medicine University of Niš

Introduction: Nonsuicidal self-injuring among adolescents is a significant public health problem, both in the world and in our
environment. This complex phenomenon is determined by individual, family and sociocultural factors.
The Aim: The aim of the research was to determine whether families of adolescents who self-harm differ in structure and degree of
functionality in relation to families in which there is no self-harming child.
Material and Methods: total of 99 adolescents participated in this research, both sexes aged 14 to 18 years, were divided into two
groups: clinical and control. The research used a questionnaire designed for research and FACES III (Family Adaptation and
Cohesion Scales).
Results: The clinical group is dominated by disaggregated (51.0%) and distant (24.5%) families, while the control group is
dominated by distant (53.1%) and related (26.5%) families. In the clinical group dominated by rigid families (51.0%) and chaotic
(22.4%), while in the control group they were flexible (42.9%) and structured (36.7%). It was found that there is a statisticaly
significant difference in the categories of cohesiveness and adaptability in relation to the examined groups. In the clinical group
there are the most divisive / rigid families (36.7%), and the frequency of all other families is less than 10.0%. The control group is
dominated by flexible / separate families (30.0%) and structured / separate families (20.0%). There was no statistically significant
difference in the structure of the family in the examined groups.
Conclusion: This study found that families of self-injuring adolescents differ in their degree of functionality in relation to families
where there is no self-injuring of adolescents measured by the scale of FACES III.
Keywords: non-suicidalself-harming; familyfunctionality; FACES III

Kopaonik, 2018.
902