Page 822 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
УЧЕСТАЛОСТ ИНСУЛИНСКЕ РЕЗИСТЕНЦИЈЕ У ГРУПИ ПАЦИЈЕНАТА ОБОЛЕЛИХ ОД СИНДРОМА ПОЛИЦИСТИЧНИХ ЈАЈНИКА

Аутор: Миљан Пуповац
e-mail: miljanpupovac@gmail.com
Ментор: проф. др Светлана Спремовић Рађеновић, асист. др Јован Била
Клиника за гинекологију и акушерство, Клинички центар Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Синдром полицистичних јајника (PCOS) је најчешћи ендокринолошки поремећај код жена и главни узрок
ановулаторног инфертилитета. Дијагноза PCOS се поставља на основу Ротердамских критеријума који су дефинисани
консензусом ESHRE/ASRM 2003. године. Давне 1921. године Achard и Thiers први су указали на повезаност
хиперандрогенизма и метаболизма инсулина дајући описе ``diabetes des femmes a barbe’’ (дијабетес брадатих жена).
Инсулинска резистенција се дефинише као смањена способност инсулина да остварује метаболичку активност у смислу
преузимања глукозе, синтезе глукозе и/или липолизе, захтевајући повећану количину инсулина да би се постигао адекватан
метаболички одговор.
Циљ рада: Одредити учесталост инсулинске резистенције према различитим критеријумима (HOMA-IR, ``Пик
инсулинемија``, И60). Да ли постоји разлика у учесталости инсулинске резистенције према наведеним критеријумима? Да
ли постоји разлика према ендокринолошким параметрима међу пацијенткињама са инсулинском резистенцијом и без
инсулинске резистенције?
Материјал и методе: У студију је укључено 45 пацијенткиња са PCOS које су биле хоспитализоване на Одељењу
гинеколошке ендокринологије, Клинике за гинекологију и акушерство, Клиничког центра Србије, у периоду од 1.11.2017. до
31.12.2017. године. Инсулинску резистенцију смо дефинисали на три различита начина (HOMA-IR, ``Пик инсулинемија``,
И60). Пацијенткиње су подељене у две групе: са инсулинском резистенцијом и без инсулинске резистенције.
Резултати: Учесталост инсулинске резистенције на основу HOMA-IR, ``Пик инсулинемије`` и И60 износи 48,9%, 26,7% и
33,3%, респективно. Ни по једном од критеријума на који смо дефинисали инсулинску резистенцију нисмо добили
статистички значајну разлику у погледу андрогена, као ни у погледу осталих хормона, поредећи пацијенте са и без
инсулинске резистенције. Изузетак је прогестерон, који показује статистички значајно више вредности код пацијенткиња са
инсулинском резистенцијом, када смо инсулинску резистенцију дефинисали у односу на HOMA-IR.
Закључак: Постоји статистички значајна разлика у учесталости инсулинске резистенције када се она дефинише помоћу
HOMA-IR и ``Пик инсулинемије``. ``Пик инсулинемија`` и И60 одражавају укупну секрецију инсулина у току OGTT-а.
Кључне речи: PCOS; инсулинска резистенција; OGTT

PREVALENCE OF INSULIN RESISTANCE IN PATIENTS WITH POLYCYSTIC OVARY SYNDROME

Author: Miljan Pupovac
e-mail: miljanpupovac@gmail.com
Mentor: Full Prof. Svetlana Spremović Rađenović, TA Jovan Bila
Clinic for Gynecology and Obstetrics, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Polycystic ovary syndrome (PCOS) is the most common endocrine disorder in women and major cause of anovulatory
infertility. Diagnosis of PCOS is currently based on the criteria of the ESHRE/ASRM Rotterdam consensus meeting in 2003. In 1921
Achard and Thiers first reported a relationship between hyperandrogenism and insulin metabolism and their description ’’diabetes
des femmes a barbe’’.
The Aim: To determine the frequency of insulin resistance according to different criteria (HOMA-IR, ’’Peak of insulinemia’’, I60). Is
there a difference between frequency according to mentioned criteria? Is there a difference according to endocrinological
parameters between patients with insulin resistance and without insulin resistance?
Material and Methods: Study included 45 women who were hospitalized at the Deparment od Reproductive Endocrinology, Clinic
for Gynecology and Obstetrics, Clinical Center of Serbia, and diagnosed with PCOS according to the Rotterdam criteria. Insulin
resistance is defined by three different measures (HOMA-IR, ’’Peak of insulinemia’’, I60). Patients were divided into two groups:
patients with insulin resistance and those without insulin resistance.
Results: The observed prevalence of insulin resistance in PCOS group according to HOMA-IR, ’’Peak of insulinemia’’ and I60 was
48.9%, 26.7% and 33.3% respectively. None of the criteria to which we defined insulin resistance did not show statistically
significant difference concerning androgens, as well concerning other hormones, comparing patients with and without insulin
resistance. Exception is progesterone which showes statistically higher levels in patients with insulin resistance, when we defined
insulin resistance according to HOMA-IR.
Conclusion: There is statistically significant difference in insulin resistance frequency when it is defined by HOMA-IR and ’’Peak of
insulinemia’’. ’’Peak of insulinemia’’ and I60 sustain overall insulin secretion during OGTT.
Keywords: PCOS; insulin resistance; OGTT

Kopaonik, 2018.
816