Page 750 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ИСХОД ОПЕРАТИВНОГ ЛЕЧЕЊА ХРОНИЧНОГ СУБДУРАЛНОГ ХЕМАТОМА У ЗАВИСНОСТИ ОД ПРИМЕНЕ АНТИАГРЕГАЦИОНЕ
ИЛИ АНТИКОАГУЛАНТНЕ ТЕРАПИЈЕ

Аутор: Ђорђе Миленковић, Андреа Стојановић, Матија Марковић
e-mail: djordjev.milenkovic@gmail.com
Ментор: доц. др Весна Николов
Клиника за неурохирургију, Клинички ценатр Ниш, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: Субдурални хематом се дефинише као накупина крви испод унутрашњег слоја тврде можданице, а споља од
арахноидне мембране и мозга. Представља најчешћи тип интракранијалне трауме. Хронични субдурални хематом се
развија кроз недеље од повреде и на CT-у је хиподензан у односу на мождано ткиво. Настаје после дејства баналних
траума.
Циљ рада: Испитивање разлике у исходу оперативног лечења пацијената са хроничним субдуралним хематомом који су
били на антиагрегационој терапији у односу на оне који су били на антикоагулантној терапији, како лековима старе, тако и
нове генерације.
Материјал и методе: Истраживање је спроведено над 89 пацијената који су оперативно збринути од хроничног
субдуралног хематома од 2012. до 2017. године. Подаци су узети из медицинске базе података. Неки од пацијената били су
на антиагрегационој терапији, а неки на антикоагулантној терапији старе или нове генерације. Пацијентима је био одређен
INR на пријему. Коришћен је Фишеров тест.
Резултати: Највише пацијената било је између 51 и 60 година, 24,72%. Њих 2,24%, је било на терапији антикоагулантним
лековима нове генерације, а 76,4% на лековима старе генерације. На аниагрегационој терапији било је 21,34% пацијената. У
64,04% пацијената на антикоагулантниј терапији INR је био у границама референтних вредности, док је 35,95% имало
вредности преко 3. Потпуни опоравак био је исход у 71,91% пацијената. Само у групи пацијената на терапији
антикоагулантима старе генерације забележен је смртни исход (21,34%), као и постоперативни неуролошки дефицит
(27,54%). Оперативни захват поновљен је само код пацијената на антикоагулантним лековима старе генерације у 27,54%
случајева.
Закључак: Смртни исходи и пацијенти са постоперативним неуролошким дефицитом забележени су само у групи на
антикоагулантној терапији старе генерације. Потешкоће у контроли INR-а, приликом коришћења антикоагулантних лекова
старе генерације допринели су лошијем иисходу лечења хроничног субдуралног хематома. Коришћење антикоагулантних
лекова нове генерције се показало бољом опцијом.
Кључне речи: хронични субдурални хематом; антиагрегациона терапија; антикоагулантна терапија

THE OUTCOME OF OPERATIVE TREATMENT OF CHRONIC SUBDURAL HEMATOMA DEPENDING ON THE APPLICATION OF
ANTIPLATELET OR ANTICOAGULANT THERAPY

Author: Djordje Milenkovic, Andrea Stojanovic, Matija Markovic
e-mail: djordjev.milenkovic@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Vesna Nikolov
Clinic for Neurosurgery, Clinical Center Nis, Faculty of Medicine University of Nis

Introduction: The subdural hematoma is defined as the accumulation of blood between the inner layer of the dura and the
arachnoid membrane. It is the most common type of intracranial trauma. Chronic subdural hematoma develops for weeks after
injury and it is hypodense compared with the brain.
The Aim: The aim of this study was to determine differences in the outcome of surgical treatment of patients with chronic subdural
hematoma who were on antiplatelet therapy compared to those who were on anticoagulant therapy, both older and new
generation drugs.
Material and Methods: The study was performed in 89 patients who were surgically treated from a chronic subdural hematoma
from 2012. to 2017. The data was taken from a medical database. Some of the patients were on antiplatelet therapy, and some on
anticoagulant therapy of an old or new generation. INR was assessed for all patients at the reception. Fisher’s exact test was used.
Results: The majority of patients were between 51 and 60 years, 24.72%. In 64.04% of patients INR was within the limits of
reference values, while 35.95% had values over 3. A complete recovery was the outcome in 71.91% of patients. Only in the group of
patients on the anticoagulants of the old generation were death outcomes (21.34%), as well as postoperative neurological deficits
(27.54%). Operative procedure was repeated only in patients on the anticoagulant medication of the old generation, in 27.54% of
cases.
Conclusion: Death outcomes and patients with postoperative neurological deficits were recorded only in the group on the
anticoagulant therapy of the old generation. Difficulties in controlling INR, when using anticoagulant drugs of the old generation,
contributed to poorer treatment of chronic subdural hematoma. The use of antiplatelet and anticoagulant drugs of the new
generation proved to be a better option.
Keywords: chronic subdural hematoma; antiplatelet therapy; anticoagulant therapy

Kopaonik, 2018.
744