Page 746 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ОПЕРАТИВНОГ И ЕНДОВАСКУЛАРНОГ ТРЕТМАНА ИНТРАКРАНИЈАЛНИХ АНЕУРИЗМИ

Аутор: Филип Милисављевић, Александра Пауновић
e-mail: milisavljevic93@gmail.com
Ментор: проф. др Миодраг Ракић
Клиника за неурохирургију, Клинички центар Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: С преваленцијом од око 2,3%, интракранијалне анеуризме представљају најчешћи узрок спонтаног субарахноидалног
крварења. Многе студије поредиле су тренутно најзаступљеније терапијске опције у третману интракранијалних анеуризми-
неурохируршко клипсовање и ендоваскуларну емболизацију, међутим до сада није пронађено јединствено решење која
терапијска метода би требало да има предност.
Циљ: Циљ ове студије био је упоређивање исхода лечења на отпусту, пацијената лечених неурохируршким клипсовањем
или ендоваскуларном емболизацијом интракранијалних анеуризми.
Материјал и методе: Испитивани су подаци 62 пацијената лечених на клиници за неурохирургију Клиничког центра Србије,
добијени прегледном отпусних листи. Анализира је обухватила податке о полу, старости, Глазгов кома скали на пријему,
податке у руптури анеуризме, градусу по Hunt & Hess скали, локализацији, броју анеуризми, као и о дужини укупног и
постоперативног боравка и постојању компликација. Стање на отпусту оцењивано је Глазгов скалом исхода.
Резултати: Код 37 испитаника (59,7%) забележена је субарахноидална хеморагија, док је 25 (41,9%) било без крварења. 30
пацијената подвргнуто је хируршком третману, док је 32 лечено ендоваскуларном методом. Није нађена повезаност врсте
терапије и исхода на отпусту (p=0,115). Пацијенти без субарахноидалне хеморагије имали су знатно бољи исход на отпусту
када су лечени ендоваскуларном методом (p<0,001), док у групи пацијената са руптуром разлика међу групама лечених
различитим модалитетима није нађена (p=0,35). Компликације су биле знатно чешће након оперативног лечења (p=0,026).
Међу групама пацијената није било разлике у дужини укупног болничког боравка (p= 0,246), док је значајно дужи
постоперативни боравак забележен код испитаника подвргнутим неурохируршком лечењу (p=0,029).
Закључак: Међу групама лечених клипсовањем или ендоваскуларном емболизацијом анеуризми можданих артерија није
запажена разлика у исходу лечења на отпусту, изражено Глазгов скалом исхода. Ипак проценат компликација већи је у
групи оперисаних болесника, као и дужина постоперативног интрахоспиталног боравка. Сматрамо да су поред наше студије
потребне даље детаљније анализе које ће понудити информације о стању пацијената након дужег периода праћења.
Кључне речи: анеуризме; клипс; емболизација

COMPARATIVE ANALYSIS OF OPERATIVE AND ENDOVASCULAR TREATMENT OF INTRACARIAL ANAURISMS

Author: Filip Milisavljević, Aleksandra Paunović
e-mail: milisavljevic93@gmail.com
Mentor: Full Prof. Miodrag Rakić
Clinic of Neurosurgery, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: With a prevalence of about 2.3%, intracranial aneurysms represent the most common cause of spontaneous
subarachnoid hemorrhage. Many studies compared currently most common therapeutic options-neurosurgical clipping and
endovascular embolization, but so far no single solution which therapeutic method should have an advantage has been found.
Aim: The aim was to compare the outcome of treatment on discharge, among patients treated with clipping or embolization.
Material and methods: The data of 62 patients treated at the Neurosurgery Clinic of the Clinical Center of Serbia, were obtained
through discharge lists. The analysis included data on sex, age, Glasgow coma scale, aneurysm rupture, Hunt & Hess scale,
localization, number of aneurysms, length of overall and postoperative stay as well as the existence of complications. The condition
on discharge was assessed using Glasgow outcome scale.
Results: 37 subjects (59.7%) had subarachnoid hemorrhage, while 25 (41.9%) patients were without bleeding. 30 patients
underwent surgery, while 32 were treated by embolization. No significant relationship among the treatment modality and outcome
on discharge was observed (p=0.115). Patients without bleeding had a significantly better outcome on discharge when treated by
endovascular method (p<0.001), whereas in the group with a rupture no differences were found (p=0.35). Complications were
significantly more common after surgery (p=0.026).
No difference among the groups in the length of the total hospital stay was found (p=0.246), while significantly longer
postoperative stay was recorded after neurosurgical treatment (p=0.029).
Conclusion: Groups treated with different modalities did not differ in the outcome on discharge. However, the percentage of
complications was greater in the group of patients undergoing surgery, as well as the length of post-operative hospital stay. We
believe that further more detailed analyzes offering information on the condition of patients after a long period of follow-up are
required.
Keywords: aneurysms; clips; embolization

Kopaonik, 2018.
740