Page 67 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 67

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                                   УЛОГА ТИБИЈАЛНОГ НАГИБА У РУПТУРИ ПРЕДЊЕ УКРШТЕНЕ ВЕЗЕ

            Аутор: Кристина Станојловић
            e-mail: lightamethyst046@gmail.com
            Ментор: доц. др Лазар Стијак
            Институт за анатомију "Нико Миљанић", Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод:  Ризик од настанка неконтактне повреде предње укрштене везе (ligamentum cruciatum anterius – LCA) је повезан са
            повећаним задњим тибијалним нагибом, који представља један од најчешће навођених анатомских параметара који могу
            довести до руптуре LCA.
            Циљ рада: Циљ студије је био утврдити да ли повећан задњи тибијални нагиб може бити резултат руптуре предње
            укрштене везе.
            Материјал и методе: У овој студији испитаници су били подељени у две групе, од којих је прва група чинила испитанике
            који су имали руптуру LCA и снимак направљен унутар 6 месеци, док је друга група чинила испитанике са руптуром LCA и
            снимцима направљеним у периоду дужем од 6 месеци.Мерење задњег тибијалног нагиба и медиолатералног нагиба
            вршено је на рендгенским снимцима. На бочним рендгенским снимцима мерен је задњи тибијални нагиб на унутрашњем и
            спољашњем кондилу, где је праћена просечна вредност нагиба прве групе са просечним вредностима друге групе. Такође,
            праћена је разлика у вредностима добијеним мерењем медиолатералног нагиба на фронталним снимцима прве и друге
            групе.
            Резултати: Није пронађена статистички значајна разлика вредности тибијалног нагиба на спољашњем и унутрашњем
            кондилу прве групе са вредностима друге групе,као што није пронађена ни код просечних вредности медиолатералног
            нагиба прве и друге групе. Такође, тестирањем повезаности тибијалног нагиба на унутрашњем и спољашњем кондилу са
            временом протеклим од повреде и снимања прве и друге групе није пронађена статистички значајна повезаност.
            Закључак: Резултати ове студије негирају могућност последичног повећања задњег тибијалног нагиба као резултат
            недостатка интактне предње укрштене везе.
            Кључне речи: тибија; предња укрштена веза; тибијални нагиб; руптура; зглоб колена


                             THE ROLE OF THE TIBIAL SLOPE ON RUPTURE OF THE ANTERIOR CRUCIATE LIGAMENT

            Author: Kristina Stanojlović
            e-mail: lightamethyst046@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Lazar Stijak
            Institute of anatomy„Niko Miljanić“, Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction: The risk of noncontact anterior cruciate ligament (ACL) injury reportedly is increased with a greater posterior tibial
            slope (PTS). PTS is one of the most citated anatomical factors which cause rupture of the anterior cruciate ligament.
            The Aim: The aim of this study was to determine whether the increased tibial slope could be a result of rupture of the ACL.
            Material and Methods: In this study the patients were divided into two groups, the first group consisting of patients who had an
            ACL rupture and a radiograph made for 6 months, while the second group was made by patients with rupture of ACL and
            radiograph taken over a period of 6 months. The measurement of the posterior tibial slope and mediolateral slope was performed
            on radiographs of the knee. On lateral radiograph, the PTS was measured on the medial and lateral condyle, where the average
            value of the slope of the first group was compared with the average values of the second group. Also, the difference in the values
            obtained by measuring the mediolateral slope on the frontal radiographs of the first and second groups was observed.
            Results: There was no significant difference between the posterior tibial slope on the medial and lateral condyle of the first group
            with the values of the second group, as it was not found in the average values of the mediolateral slope of the first and second
            groups. Also, testing the correlation between the tibial slope on the medial and lateral condyle with time that was missed from
            injury and the recording of the first and second groups was not significant association.
            Conclusion:The results of this study negate the possibility of a consequent increase in the PTS as a result of the lack of intact ACL.
            Keywords: tibia; anterior cruciate ligament; tibial slope; rupture; knee joint























                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                            61
   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72