Page 65 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 65

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                      УТИЦАЈ РУПТУРЕ ПРЕДЊЕ УКРШТЕНЕ ВЕЗЕ КОЛЕНА НА ПОВЕЋАНЈЕ ЗАДЊЕГ ТИБИЈАЛНОГ НАГИБА

            Аутор: Јована Старчевић
            e-mail: jovan-a96@hotmail.com
            Ментор: доц. др Лазар Стијак
            Институт за анатомију"Нико Миљанић", Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод: Задњи тибијални нагиб се дефинише као угао између линије око митенатибијалну осовину и задње инклинације
            тибијалног платоа. Задњи тибијални нагиб је једна од најчешће навођених структура која доводи до повређивања
            LCA.Предња укрштена веза представља најчешће повређиван лигамент колена чије повреде чине 50% свих повреда
            колена.Основни предуслов за настанак изоловане руптуре LCA је бављење било каквом спортском активношћу, макар и
            рекреативно.
            Циљ рада: Циљ овог рада је утврдити да хронична руптура LCA нема утицаја на вредност задњег тибијалног нагиба.
            Материјал и методе: У ову студију укључено је 49 испитаника са руптуром LCA подељених у две групе. Прву групу су чинили
            испитаници којима је МR снимак начињен у првих 6 месециод повреда, а другу групу испитаници којима је снимак начињен
            након 6 месеци од повреде. Одређивана је вредност задњег тибијалног нагиба на спољашњем и унутрашњем кондилу код
            обе групе пацијената на МR снимцима.
            Резултати: За испитивање значајности разлике кориштен је Studentov t-test. Након урађеног статистичког теста, закључак је
            да нема статистички значајне разлике у вредности тибијалног нагиба на спољашњем и унутрашњем кондилу између прве и
            друге групе (p> 0,05). Pearsonov-im тестом корелације утврђено је да постоји јака статистички значајна повезаност између
            вредности задњег тибијалног нагиба на спољашњем и унутрашњем кондилу (p<0,01).
            Закључак: Резултати ове студије говоре у прилог чињеници да време проведено у спорту након руптуре предње укрштене
            везе не делује на повећање задњег тибијалног нагиба. Самим тим ова студија индиректно подржава чињеницу да је висок
            задњи тибијални нагиб један од потенцијалних узрока руптуре предње укрштене везе.
            Кључне речи: предња укрштена веза колена; задњит и бијални нагиб; повреда колена; снимање магнетном резонанцом


              THE IMPACT OF THE RUPTURE OF ANTERIOR CRUCIATE LIGAMENT OF THE KNEE TO THE ENLARGEMENT ON THE POSTERIOR
                                                        TIBIAL SLOPE

            Author: Jovana Starčević
            e-mail: jovan-a96@hotmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Lazar Stijak
            Institute of Anatomy„Niko Miljanić“ , Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction:The posterior tibial slope is defined as the angle between the line perpendicular to the tibial axis and the last incline of
            the tibial plateau.The posterior tibial slope is one of the most listed structures that leads to LCA injuries.The anterior cruciate
            ligament is the most injured knee ligament whose injuries account for 50% of all knee injuries.The basic precondition for the
            emergence of isolated rupture LCA is dealing with any sporting activity, at least recreational.
            The Aim:The aim of this paper is to determine whether chronic rupture of LCA has no effect on the value of the posterior tibial
            slope.
            Material and Methods: This study included 49 subjects with rupture of LCA divided into two groups.The first group consisted of
            respondents who made the MR recording in the first 6 months of the injuries and the second group of patients who made the
            recording after 6 months of the injury.The value of the posterior tibial slope on the lateral and medial condyle was determined for
            both groups of patients on MR images.
            Results: Student's t-test was used to test the significance of the difference.The conclusion is that there is no statistically significant
            difference in the value of the tibial inclination on the lateral and medial condyl between the first and the second group (p> 0.05).By
            Pearson's correlation test, there was a strong statistically significant relationship between the value of the posterior tibial slope on
            the lateral and medial condyle (p <0.01).
            Conclusion: The results of this study support the fact that the time spent in sport after rupture of the anterior cruciate ligamen
            does not affect the increase in the posterior tibial slope. This study indirectly supports the fact that the high tibial slope is one of
            the potential causes of the rupture of the anterior cruciate ligament.
            Keywords: anerior cruciate ligament; poseritortibialslope; knee injuries; magnetic resonace imaging


















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                            59
   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70