Page 62 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 62

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                 УТИЦАЈ ПОСТТРАУМАТСКОГ СТРЕСНОГ ПОРЕМЕЋАЈА НА ПАРВАЛБУМИН-ПОЗИТИВНЕ ИНТЕРНЕУРОНЕ GYRUS-A
                                                        HIPPOCAMPI

            Аутор: Ђурђина Петровић
            e-mail: djidji1251@gmail.com
            Ментор: проф. др Ласло Пушкаш
            Анатомски институт "Нико Миљанић", Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод: Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) се сврстава у психичке поремећаје који су последица тешких и често
            животно угрожавајућих догађаја. Хормон корена надбубрежне жлезде, кортизол, који се у великој мери лучи при стресним
            ситуацијама активира многе структуре у мозгу, између осталог и хипокампус, регион који поседује највећу густину
            минералокортикоидних рецептора. Пластичност хипокампуса представља капацитет ћелијa да се измен у одговору на
            различите стимулусе и повреде.Већина парвалбумин-позитивних ћелија у централном нервном систему припада групи
            ГАБА-ергичких инхибиторних интернеурона који контролишу ексцитабилност амигдалоидних ћелија, превасходно
            задужене за јак мотивни одговор.
            Циљ рада: Испитивање утицаја ПТСП-а на број интернеурона хипокампуса који показују имунореактивност на парвалбумин.
            Материјал и методе: У истраживању су коришћени пацови Wistar соја, подељени у 2 групе, од чега је једна група
            подвргнута појединачном продуженом стресу, а друга је представљала контролну групу.Појединачни продужени стрес је
            подразумевао редом: потпуну имобилизацију  у  пластичним коморама, пливање у воденим базенима и етарску анестезију.
            Квантификација имунореактивних интернеурона на парвалбумин како експерименталне тако  и контролне групе је
            одређивана медотом имунохистохемије.
            Резултати: Резултати показују да постоји статистички релевантно повећање густине парвалбумин-позитивних ћелија у СА1 и
            СА3 региону хипокампуса пацова, док у GD-у (gyrusdentatus)разлика у вредности густине парвалбумин-позитивних ћелија
            експерименталне и контролне групе пацова није била статистички значајно повећана.
            Закључак: Смањење броја парвалбумин-позитивних ћелија у хипокампусу пацова може указивати на компензаторну
            инхибицију ћелија амигдале.
            Кључне речи: посттрауматски стресни поремећај; хипокампус; парвалбумин


                 THE INFLUENCE OF POST-TRAUMATIC STRESS DISORDER ON THE PARVALBUMIN-POSITIVE INTERNEURONS OF GYRUS
                                                        HIPPOCAMPI

            Author: ĐurđinaPetrović
            e-mail: djidji1251@gmail.com
            Mentor: Full Prof. Laslo Puškaš
            Institute of Anatomy  "NikoMiljanić",Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction: Post-Traumatic stress disorder (PTSD) belongs to the group of psychic disorders which are consequence of difficult
            and often life-threatening situations. Cortisol, the hormone produced by adrenal cortex is increased in stressful situations activates
            many brain structures, among others hippocampus, the region where the highest density of mineralocorticoid receptors is located.
            Plasticity of the hippocampus represents capacity of cells to change in response to various stimuli and injuries. Most parvalbumin-
            positive cells in the central nervous system belong to a group of GABAergic inhibitory interneurons which control the excitability of
            amygdaloid cells, primarily responsible for a strong emotional response.
            The Aim: Investigating theinfluence of the PTSD on the number of hippocampal interneurons that show immunoreactivity to
            parvalbumin.
            Material and Methods: In our research we used Wistar rats, divided into two groups. One group was subjected to single prolonged
            stress, while the other group represented the control group.Single prolonged stress included: complete immobilization in plastic
            chambers, swimming in water pools and ether anesthesia. Quantification of interneurons immunoreactivity for both experimental
            and control group was determined with the immunohistochemistrymethod.
            Results: Results show that there was statistically significant increase in density of parvalbumin-positive cells in СА1 and CА3
            hippocampal region while in GD (gyrusdentatus) difference in the value of parvalbumin-positive cells of experimental and control
            group was not statistically increased.
            Conclusion: Decrease in the number of parvalbumin-positive cells in the rat’shippocampus can point to compensatory inhibition of
            amygdala cells.
            Keywords: post-traumatic stress disorder; hippocampus; parvalbumin
















                                                     Kopaonik, 2018.
           56
   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67