Page 631 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 631
59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април
ПРОЦЕНА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ РИЗИКА КОД ОБОЛЕЛИХ ОД HIV ИНФЕКЦИЈЕ, ПРЕ И НАКОН ЗАПОЧИЊАЊА
АНТИРЕТРОВИРУСНЕ ТЕРАПИЈЕ
Аутор: Милош Пејковић
e-mail: pejko93@gmail.com
Ментор: доц. др Биљана Поповска-Јовичић
Клиника за инфективне болести, Клинички центар Крагујевац, Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу
Увод: Антиретровирусна терапија у лечењу HIV инфекције је омогућила максималну контролу вирусне репликације и
реконструкцију имунског система, што је допринело дужем преживљавању, чак и код болесника са узнапредовалом
болешћу. Ипак, уочено је да дуготрајна примена антиретровирусне терапије може довести до кумулативне токсичности и
развоја метаболичких абнормалности.
Циљ рада: Циљ истраживања је био да утврдимо да ли постоји разлика у измереним вредностима липидограма, гликемије
и BMI (eng. body mass index), пре и након започињања антиретровиусне терапије, као и да утврдимо код којих
антиретровирусних лекова се најчешће јављају промене у вредностима измерених варијабли.
Материјал и методe: Истраживање је спроведено у Клиничком центру Крагујевац, Клиника за инфективне болести, у
виду проспективне студије у којој је учествовало 37 болесника, код којих је дијагностикована HIV инфекција. Биохемијски
параметри и израчунавање BMI вршено је пре и годину дана након започетог лечења антиретровирусном
терапијом.Подаци су статистички обрађени у SPSS-у (верзија 22.).
Резултати:Анализом испитиваних варијабли уочена је статистичка значајност у вредностима укупног холестерола
(p=0,001), HDL (p=0,002), LDL (p=0,003), триглицерида (p=0,000), глукозе (p=0,000) и BMI(p=0,002). Вредности су мерене пре
започињања и годину дана након примене антиретровирусне терапије. Анализом примење неантиретровирусне
терапије, статистичка значајност је достигута код измерених вредности триглицерида након употребе Ritonavira и
Lopinavira, док су највеће вредности BMI у односу на почетне, забележене код примене Ritonavira, али без постизања
статистичке значајности.
Закључак:Резултати истраживања су показали да антиретровирусна терапија има утицаја на развој хиперлипидемије
која може бити повезана са повећаним ризиком за настанак кардиоваскуларних болести, а посебно се истичу
инхибитори протеазе старије генерације. Антиретровирусна терапија код HIV инфицираних доприноси настанку
метаболичког синдрома који обухвата дислипидемију, липодистрофију и инсулинску резистенцију.
Кључне речи:HIV; антиретровирусна терапија; кардиоваскуларна болест; инхибитори протеазе; хиперлипидемија
ASSESSMENT OF CARDIOVASCULAR RISKS IN PATIENTS WITH HIV INFECTION, BEFORE AND AFTER THE INITIATION OF
ANTIRETROVIRAL THERAPY
Author: Miloš Pejković
e-mail: pejko93@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Biljana Popovska-Jovičić
Clinic for Infectious diseases, Clinical centre Kragujevac, Faculty of Medical Sciences, University of Kragujevac
Introduction: Antiretroviral therapy (АRV) in the treatment of HIV infection has allowed maximum control of viral replication and
reconstruction of the immune system, which contributed to the long-term survival. However, it has been observed that a long-term
use of ARV can lead to cumulative toxicity and metabolic abnormalities.
The Aim: The aim of this study was to determine whether there is a difference in lipidogram, glycemia, and BMI (body mass index),
before and after the initiation of АRV, and to determine in which of the antiretroviral drugs the changes in the values of the
measured variables are most common.
Material and Methods: The research was conducted at the Clinical Center Kragujevac, the Clinic for Infectious Diseases, in the form
of a prospective study involving 37 patients diagnosed with HIV infection. Biochemical parameters and BMI calculation were
performed a year before and year after the АRV treatment.
Results: An analysis of the observed variables indicated a statistically significant value in total cholesterol (p = 0.001), HDL (p =
0.002), LDL (p = 0.003), triglycerides (p = 0.000), glucose (p = 0.000) and BMI (p=0.002). Values were measured before initiation and
one year after the administration of АRV. By analyzing the administered АRV therapy, statistical significance was achieved in the
measured triglyceride values after the administration of Ritonavir and Lopinavir, while the highest BMI values compared to initial
ones, were observed in the administration of Ritonavir, but without achieving statistical significance.
Conclusion: The results of the study have shown that АRV therapy has an effect on the development of hyperlipidemia, which may
be associated with an increased risk of developing cardiovascular disease and protease inhibitors of the older generation are
highlighted, in particular. АRV therapy in HIV-infected cells contributes to the development of a metabolic syndrome involving
dyslipidemia, lipodystrophy, and insulin resistance.
Keywords: HIV; antiretroviral therapy; cardiovascular disease; protease inhibitors; hyperlipidemia
Kopaonik, 2018.
625