Page 593 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

УТИЦАЈ ВИШЕГОДИШЊЕ ПРИМЕНЕ БИОЛОШКЕ ТЕРАПИЈЕ НА МИНЕРАЛНУ КОШТАНУ ГУСТИНУ У БОЛЕСНИКА СА
РЕУМАТОИДНИМ АРТРИТИСОМ

Аутор: Бранка Мркшић, Јелена Дотлић
e-mail: brankolina95@gmail.com
Ментор: асист. др Тања Јанковић
Специјална болница за реуматске болести Нови Сад, Катедра за медицинску рехабилитацију, Медицински факултет Нови
Сад Универзитетa у Новом Саду

Увод: Реуматоидни артритис (RA) је аутоимуно обољење које покрећу и одржавају проинфламаторни цитокини. Они
изазивају деструкцију зглобова и појаву системских манифестација– остеопорозу.
Циљ рада: Испитати утицај биолошких лекова на промену минералне коштане густине (engl. Mineral bone density - BMD) и
њихову међусобну разлику у болесника са RA.
Материјал и методе: Истраживање које је спроведено у виду ретроспективне студије је обухватило 45 болесника са RA који
су се лечили у Специјалној болници за реуматске болести. Пацијенти су били подељени у три групе. Прву групу чинило је 15
пацијенткиња лечених тоцилизумабом, другу групу 15 пацијенткиња на терапији ритуксимабом и трећу групу 15
пацијенткиња лечених ТNF-α инхибитором. На основу електронске базе података остеодензитометријског апарата типа
LUNAR прикупили смо остеодензитометријске налазе који су рађени пре укључења у биолошку терапију, након прве и
друге године узимања биолошких лекова. Статистичка обрада и анализа урађена је у компјутерском програму SPSS вер. 24.
Резултати: Истраживање је обухватило 45 пацијенткиња, просечне старости 57,28±9,49.г. У групи пацијенткиња које су биле
на терапији тоцилизумабом након две године код 60% пацијенткиња није дошло до промене BMD, налаз је остао
нормалан, од броја болесница које су имале остеопорозу, 25% прешло је у остеопенију. Након две године 85,7%
пацијенткиња на терапији ТNF-α инхибиториом имало је нормалан налаз. Од оних са остеопорозом 33,3% је прешло у
остеопенију. Од укупног броја пацијенткиња које су пре терапије ритуксимабом имале нормалне налазе, након прве
године њих 75% је остало са истим налазима док је 25% прешло у остеопенију. Код пацијенткиња које су имале остеопенију
пре терапије, након прве године 90,9% остало је са истим налазима док је 9,1% имало остеопорозу. Након друге године све
пацијенткиње су имале налазе исте почетним.
Закључак: Примена свих испитиваних биолошких лекова довела је до побољшања BMD.
Кључне речи: реуматоидни артритис; биолошки лекови; остеопороза

THE EFFECTS OF LONG-TERM TREATMENT WITH BIOLOGICAL THERAPY ON MINERAL BONE DENSITY IN PATIENTS WITH
RHEUMATOID ARTHRITIS

Author: Branka Mrksic, Jelena Dotlic
e-mail: brankolina95@gmail.com
Mentor: TA Tanja Jankovic
Special Hospital for Rheumatic Diseases Novi Sad, Department of Medical Rehabilitation, Faculty of Medicine Novi Sad University of
Novi Sad

Introduction: Rheumatoid arthritis (RA) is an autoimmune disorder which is mediated by pro-inflammatory cytokines. Cytokines
are responsible for joint destruction and they lead to systemic manifestations such as osteoporosis.
The Aim: Determine the effect of biological drugs on bone mineral density score (BMD) and their difference in patients with RA.
Material and Methods: The retrospective study was conducted among 45 patients with RA that were treated in Special Hospital for
Rheumatic Disease in Novi Sad. Patients were divided into 3 groups each consisting of 15 female patients who received the
treatment with tocilizumab, TNF-α inhibitor or rituximab. Osteodensinometric results were collected from the database of LUNAR
osteodensinometer. The results were got before any biological therapy, as well as after the first and the second year of a
treatment. Statistic interpretation and analysis were done in computer program SPSS ver.24.
Results: The study included 45 female patients, average age 57,28±9,49 years. In the group of patients who were treated with
tocilizumab, after two years in 60% of patients, there was no change in BMD, the range was normal. From the total number of
patients with osteoporosis, 25% of them developed osteopenia. After two years 85,7% of patients on TNF-α inhibitor therapy got
normal result ranges, and 33.3 % of patients with osteoporosis developed osteopenia. From the total number of patients who were
treated with rituximab, whose results were inside the normal range after the first year,75% of them had the same results, while
25% developed osteopenia. 90,9 % of patients who had got osteopenia before the therapy got the same results, whereas 9.1%
developed osteoporosis. After the second year, all the patients had the same initial results.
Conclusion: Use of all investigated biological drugs led to increases in BMD.
Keywords: rheumatoid arthritis; biological drugs; osteoporosis

Kopaonik, 2018.
587