Page 536 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 536

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
             УТИЦАЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ НА ФАКТОРЕ РИЗИКА КОРОНАРНЕ БОЛЕСТИ И ФИЗИЧКИ РАДНИ КАПАЦИТЕТ КОД БОЛЕСНИКА
                                           СА ПРЕЛЕЖАНИМ ИНФАРКТОМ МИОКАРДА

            Аутор: Катарина Терзић, Срђан Катић
            e-mail: terza994@gmail.com
            Ментор:  доц. др Виктор Стоичков
            Институт за лечење и рехабилитацију  „Нишка Бања“, Медицински факултет  Универзитета у Нишу

            Увод: Болесници са прeлежаним инфарктом миокарда су на високом ризику од нових кардиоваскуларних догађаја
            (реинфаркта, срчане смрти и изненадне срчане смрти). Ризици за нове кардиоваскуларне догађаје су већи ако су присутни
            фактори ризика болести коронарних артерија.
            Циљ рада:  Циљ овог истраживања је био да се испита значај физичког тренинга на факторе ризика коронарних артерија
            код болесника са прележаним инфарктом миокарда.
            Материјал и методе: Студијом је обухваћено 217 болесника са прележаним инфарктом миокарда, просечне старости 58.3
            године, 53 жене и 164 мушкарца. Детаљна клиничка процена је извршена код пацијената са прележаним инфарктом
            миокарда. Пре укључења у програм физичког тренинга болесницима је урађен тест физичким оптерећењем на ергометар
            бициклу (први тест). Током третмана физичким тренингом није мењана медикаментна терапија. Након спроведеног
            третмана који је трајао 21 дана,  болесницима је поново рађен тест физичким оптерећењем  (други тест).
            Резултати: Након спроведеног третмана физичким тренингом, код пратећих болесника са прележаним инфарктом
            миокарда дошло је до значајног смањења систолног крвног притиска од 152,5  18,2 до 127,7  14 mmHg, p<0,001;
            дијастолног крвног притиска од 93,5  11,3 до 79,6  14,2 mmHg, p<0,001; фреквенције срчаног рада од 79,9  8,9 до 70,9 
            4,8 откуцаја/min, p<0,001; и серумског холестерола од 7,1  1,2 до 6,1  1,1 mmol/L, p<0,001. На другом тесту физичким
            оптерећењем болесници су постигли значајно дуже време 15,9  7,3 насупрот 9,9  5,1 min, p<0,001.
            Закључак: Физички тренинг има повољан ефекат у секундарној превенцији болести коронарних крвних судова код
            болесника са прележаним инфарктом  миокарда.
            Кључне речи:  инфаркт миокарда; физички тренинг; систолни и дијастолни крвни притисак; холестерол


              THE IMPORTANCE OF PHYSICAL TRAINING IN SECONDARY PREVENTION OF CORONARY ARTERY DISEASE IN PATIENTS AFTER
                                                   MYOCARDIAL INFARCTION

            Author: Katarina Terzic, Srdjan Katic
            e-mail: terza994@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof.  Viktor Stoickov
            Institute for treatment and rehabilitation “Niška Banja”, Faculty of Medicine University of Nis

            Introduction: The patients with previous myocardial infarction are at high risk of the new cardiac events (reinfarction, total cardiac
            death and sudden cardiac death). The risk of the new cardiac events is higher if the risk factors of the coronary artery disease are
            present.
            The Aim: The aim of this study was to evaluate the influence of physical training on the risk factors of the coronary artery disease in
            patients after myocardial infarction.
            Material and Methods: We have examined 217 patients after myocardial infarction, aged 58.3 years on average, 53 females and
            164 males. Detailed clinical assessments were conducted in patients with previous myocardial infarction. The patients had an
            exercise stress test (first test) and after that they were included in the physical training. The patients continued to take the same
            medicaments in same doses. After the treatment, which lasted for 21 days, they had the second exercise stress test (second  test).
            Results: After the physical training, we have found a significant reduction of systolic blood pressure from 152.5  18.2 to 127.7  14
            mmHg, p<0.001, of diastolic blood pressure from 93.5  11.3 to 79.6  14.2 mmHg, p<0.001, of heart rate from 79.9  8.9 to 70.9 
            4.8 beats/min, p<0.001 and of serum cholesterol from 7.1  1.2 to 6.1  1.1 mmol/L, p<0.001. On the second exercise stress test,
            the patients have achieved significantly longer time 15.9  7.3 vs 9.9  5.1 min, p<0.001.
            Conclusion: The physical training has a beneficial effect in secondary prevention of coronary artery disease in patients with
            previous myocardial infarction.
            Keywords:  myocardial infarction; physical training; systolic and diastolic blood pressure; cholesterol


















                                                     Kopaonik, 2018.
          530
   531   532   533   534   535   536   537   538   539   540   541