Page 533 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 533

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                          УЧЕСТАЛОСТ НЕЖЕЉЕНИХ ДЕЈСТАВА И ТРАЈНОГ ПРЕКИДАЊА ТЕРАПИЈЕ АМЈОДАРОНОМ

            Аутор: Јован Милосављевић
            e-mail: milosavljevic.jov@gmail.com
            Ментор: кл. асист. др Татјана С. Потпара
            Клиника за кардиологију Клиничког центра Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод: Амјодарон је један од најчешће прописиваних антиаритмика. Користи се у лечењу и суправентрикуларних и
            вентрикуларних аритмија. Најзначајнији чинилац који ограничава употребу амјодарона јесу нежељена дејства.
            Циљ рада:Циљ наше студије био је испитивање учесталости трајне обуставе терапије амјодароном услед нежељених
            дејстава, као и испитивање клиничких параметара који су повезани са трајним прекидом лечења амјодароном.
            Материјал и методе:Ова опсервациона студија пресека обухватила је период од јануара 2015. до јула 2017. У студију су
            укључени болесници код којих је лечење амјодароном већ било започето пре амбулантног прегледа или хоспитализације у
            Клиници за кардиологију Клиничког центра Србије. Сви подаци добијени су прегледом медицинске документације.
            Резултати:  Од 727 пацијената лечених амјодароном просечно 20,6 ± 30,1 месеци (распон 1 – 300 месеци), амјодарон је
            трајно искључен из терапије код 199 пацијената (27,3%), и то услед хипертиреоидизма (n = 57/199, 28,6%),
            хипотиреоидизма (n = 22/199, 11,1%) или лезије јетре (n = 4/199, 2,0%). Пулмолошки нежељени ефекти амјодарона нису се
            испољили у студијској популацији. Пацијенти код којих је искључен амјодарон били су млађи, са мање коморбидитета и
            просечно већом ејекционом фракцијом леве коморе, а ређе су имали вентрикуларне аритмије у поређењу са пацијентима
            код којих је амјодарон настављен на отпусту (све p < 0,01). Хипертиреоидизам био је значајно повезан са трајним прекидом
            терапије амјодароном (p< 0,001), за разлику од хипотиреоидизма (p = 0,294). Упркос тиреоидној дисфункцији, амјодарон је
            ређе искључиван код старијих и пацијената са вентрикуларним аритмијама у поређењу са пацијентима са осталим
            аритмијама.
            Закључак:Наши резултати показују да су млађе животно доба, већа ејекциона фракција леве коморе и одсуство
            вентрикуларних аритмија били независни предиктори трајне обуставе терапије амјодароном.
            Кључне речи: амјодарон; обустава; нежељена дејства; хипертиреоидизам; хипотиреоидизам


                   ADVERSE EVENTS AND PERMANENT DRUG DISCONTINUATION RATE DURING TREATMENT WITH AMIODARONE

            Author: Jovan Milosavljevic
            е-mail: milosavljevic.jov@gmail.com
            Mentor: TA Tatjana S. Potpara
            Clinic for Cardiology, Clinical Center of Serbia, School of Medicine University of Belgrade

            Introduction: Amiodarone is the most commonly used antiarrhythmic medication, but its organotoxicity is limiting, especially for
            long-term therapy.
            The Aim: The aim of our study was to investigate the rate of amiodarone permanent discontinuation due to adverse effects and to
            explore the association of patients’ characteristics with permanent drug discontinuation rate.
            Material and methods: Observational cross-sectional study included patients who were already taking amiodarone when first seen
            at Cardiology Clinic, Clinical Center of Serbia from January 2015 to July 2017. All data was retrieved from hospital database
            containing detailed patient medical records.
            Results: Of 727 patients already using amiodarone for 20.6 ± 30.1 months (range 1 – 300 months),  the drug was discontinued
            during the study visit in 199 patients (27.3%) due to hyperthyroidism  (n = 57/199, 28.6%), hypothyroidism (n = 22/199, 11.1%) and
            liver injury (n = 4/199, 2.0%). Pulmonary toxicity did not occur in any of the study participants. Patients who discontinued
            amiodarone were younger, with less comorbidity, higher mean left ventricular ejection fraction and less commonly had ventricular
            arrhythmias, compared with patients with continued amiodarone therapy at discharge (all p< 0.01). Hyperthyroidism was
            associated with permanent discontinuation of amiodarone (p< 0.001), but hypothyroidism was not (p = 0.294). In elderly and
            patients with prior ventricular arrhythmias amiodarone discontinuation was less likely, regardless of the presence of thyroid
            dysfunction, compared with patients using amiodarone for other cardiac arrhythmias.
            Conclusion: Our results suggest that younger age, higher left ventricular ejection fraction and the absence of prior ventricular
            arrhythmias are independent predictors of permanent amiodarone discontinuation.
            Keywords: amiodarone; discontinuation; adverse effects; hyperthyroidism; hypothyroidism



















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           527
   528   529   530   531   532   533   534   535   536   537   538