Page 468 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ДИЈАГНОСТИЧКИ И ТЕРАПИЈСКИ ПРИСТУП КРВАРЕЊУ ИЗ ВАРИКСА ЈЕДЊАКА И ЖЕЛУЦА

Аутор: Иван Гргов, Александар Димитријевић, Милица Сретеновић
e-mail: grgovivan@gmail.com
Ментор: проф. др Биљана Радовановић-Динић
Клиника за гастроентерологију и хепатологију, Kлинички центар Ниш, Медицински факултет у Нишу

Увод: Варикозно крварење представља етиолошки фактор горњег гастроинтестиналног крварења у 4-20% случајева.
Циљ рада: Циљ студије је процена учесталости и клиничких карактеристика крварења из варикса једњака и желуца, као и
анализа дијагностичких поступака и третмана крварења.
Метeријал и метод: Ретроспективном студијом је анализирано 42 пацијента са клиничким знацима активног (12 или 28,5%)
или недавног крварења (30 или 71,4%). Етиолошки је најчешће била алкохолна цироза јетре (61,9%). Пацијенти су
стратификовани према вредностима Glasgow Blatchford скора (GBS). Child-Pugh скором је вршена процена тежине клиничког
стања пацијената. Третман је укључивао примену вазоактивниох агенаса, антибиотика и трансфузија еритроцита.
Проксимална ендоскопија је урађена одмах по пријему пацијента или након хемодинамске стабилизације. Коришћењем
мултибeнд технике рађено је лигирање варикса у случају активног крварења из варикса. У случајевима животно
угрожавајућег крварења и немогућности примене ендоскопске хемостазе пласирана је Sengstaken-Blakemore сонда. Након
санације крварења примењена је ендоскопска терапија варикса лигатурама.
Резултати: Према GBS пацијенти су најчешће класификовани као високо ризични од даљег крварења из варикса,
морталитета (80,9%), и изискивали су хитан ендоскопски третман. Утврђено је да је већи број пацијената који су били са
коморбидитетом имало висок GBS и да су били у тежој Child C класи у односу на пацијенте без коморбидитета, али разлика
није била статистички значајна (p>0,05). Код већине пацијената (91,6%) са активним крварењем из варикса постигнута је
санација крварења пласирањем Sengstaken-Blakemore сонде и/или ендоскопским лигирањем. Код једног пацијента (2,3%)
са крварењем из варикса фундуса желуца дошло је до леталног исхода због искрварења и код два пацијента до развоја
цирозе. Није било озбиљнијих компликација након лигирања варикса.
Закључак: Код крварења из варикса прогностичке скале су од користи у идентификацији високо ризичних пацијената за
хитан ендоскопски третман, а најбоља опција је лигирање варикса.
Кључне речи: крварење; варикси једњака; варикси желуца; дијагноза; третман

DIAGNOSTIC AND THERAPEUTIC APPROACH TO VARICEAL BLEEDING FROM EASOPHAGUS AND STOMACH

Author: Ivan Grgov, Aleksandar Dimitrijević, Milica Sretenović
e-mail: grgovivan@gmail.com
Mentor: Full Prof. Biljana Radovanović-Dinić
Clinic of gastroenterology and hepatology, Clinical center Niš, Medical Faculty University of Niš

Introduction: Etiological factor of upper gastrointestinal bleeding in 4-20% cases is from varices.
The Аim: Evaluation of clinical characteristics of bleeding varices, their frequency and the analysis of diagnostic procedures and
bleeding treatments.
Мaterial and Methods: A retrospective study analyzed 42 patients with clinical signs of active (12 or 28.5%) or recent bleeding (30
or 71.4%). The most common etiology was alcoholic liver cirrhosis (61.9%). Patients are stratified аccording to the values of
Glasgow Blatchford score (GBS). Child-Pugh score was calculated to present clinical condition of the patients. The treatment
involved use of vasoactive agents, antibiotics and erythrocyte transfusions. Proximal endoscopy was performed immediately after
receiving the patient or after hemodynamic stabilization. Using multiband technique, variceal ligation was performed in case of
active bleeding. In cases of life-threatening bleeding, Sengstaken-Blakemore probe was placed. After the sanation of bleeding,
endoscopic variceal band ligation was applied.
Results: Patients who required an urgent endoscopic treatment, according to GBS, were mainly classified as in high risk of further
varicose bleeding with mortality rate 80.9%. Higher number of patients with co-morbidity had high GBS and were in severe Child C
class, but the difference was not statistically significant (p> 0.05). Active bleeding from varices was stoped by placing Sengstaken-
Blakemore probe and / or endoscopic ligation in most patients (91.6%). Lethal outcome due to bleeding occurred in one patient
(2.3%) with bleeding from fundal gastric varices and in two patients due to deterioration in liver function and the development of
complications of cirrhosis. No severe complications presented after variceal band ligation.
Conclusion: Varices bleeding prognostic scales are useful in identifying high-risk patients for urgent endoscopic treatment and the
best endoscopic option is ligation.
Keywords: bleeding; esophageal varices; gastric varices; diagnosis; treatment

Kopaonik, 2018.
462