Page 418 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
МОРФОМЕТРИЈСКА АНАЛИЗА РАДИОГРАФСКИХ СЛИКА ПАЦИЈЕНАТА СА ПЕРТЕСОВИМ ОБОЉЕЊЕМ

Аутор: Оливера Лијескић, Ђурђина Лововић
e-mail: oliveralijeskic@gmail.com
Ментор: проф. др Небојша Милошевић
Институт за биофизику у медицини, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Пертесова болест представља аваскуларну некрозу проксималне епифизе фемура. Најчешће се јавља у дечјем
узрасту, од четврте до осме године живота. Постоје различите радиографске класификације оштећења главе фемура код
пацијената са овом болешћу. Због постепеног развијања болести кроз четири различита стадијума, пожељно је дијагностику
и лечење обавити што је раније могуће.
Циљ рада: Циљ ове студије је процена могућности примене савремених техника анализе радиографских слика (бинарних и
слика у сивој скали) спољашњег стуба главе фемура, као и упоређивање параметара савремених техника са стандардним
параметрима, ради разликовања структуре главе фемура пацијената са нормалним налазом и пацијената са
дијагностикованим Пертесовим обољењем.
Материјал и методе: Ова студија анализира радиографске слике главе фемуре 63 деце, узраста од 7 до 13 година. Слике су
подељене у две групе, контролну и гурпу пацијената са дијагностикованом Пертесовом болешћу, и даље анализиране у
програму „Image J”. Параметри текстуралне анализе израчунати су на слици у сивој скали, док су параметри фракталне
анализе израчунати на бинарној слици региона. За параметре текстуралне анализе коришћена је техника GLCM (Gray Level
Co-occurrence Matrix), а за параметре фракталне анализе – метода бројања квадрата.
Резултати: За четири параметра фракталне анализе (Dbin, Dskel, Dnorm, Λ) уочена је статистички значајна разлика између
групе са Пертесовим обољењем и контроле. Од параметара текстуралне анализе, статистички значајна разлика нађена је
код S CON и S ASM .
Закључак: Резултати нам показују да је фрактална анализа адекватнија за примену у односу на текстуралну анализу, у
случају анализираног узорка. Ова студија се може сматрати добрим почетком у детерминисању улоге фракталне анализе у
савременој дијагностици Пертесове болести. У даљим истраживањима би требало испитати могућност примене
савремених техника анализе у квантификовању патолошког процеса и затим применити добијене податке на већ постојеће
радиолошке категорије, у циљу њиховог проширења, адекватније и правовременске дијагностике.
Кључне речи: фрактална анализа; Пертесова болест; метод бројања квадрата; фемур; GLCM; текстурална анализа

MORPHOMETRIC ANALYSIS OF RADIOGRAPHIC IMAGES IN PATIENTS WITH PERTHES DISEASE

Author: Olivera Lijeskić, Đurđina Lovović
e-mail: oliveralijeskic@gmail.com
Mentor: Full Prof. Nebojša Milošević
Institute of Medical Biophysics, Faculty of Medicine, University of Belgrade

Introduction: Perthes disease is an avascular necrosis of the proximal femoral epiphysis. It occurs most commonly in childhood,
between the ages of 4 and 8 years. There are different radiographic classifications of femoral head damage in patients with this
disease. Due to the gradual development of the diseases through four different stages, it is desirable to diagnose and start
treatment as soon as possible.
The Aim: The aim of this study was to verify the possibility of applying modern techniques to the analysis of radiographic images
(binary and grayscale) of the lateral pillar of the femoral head, in order to differentiate the structure of the femoral head of patients
with a normal finding and patients with diagnosed Perthes disease.
Material and Methods: This study analyzed the radiographic images of the femoral head of 63 children, aged 7 to 13 years. The
images were divided into two groups, a control group and a group of patients with diagnosed Perthes disease, and were further
analyzed in the “Image J” program. For the texture analysis of grayscale images, the GLCM (Gray Level Co-occurrence Matrix)
technique was used, and the box-counting method was used for fractal analysis of binary images.
Results: For four parameters of fractal analysis (Dbin, Dskel, Dnorm, Λ) a statistically significant difference was observed between
the group with Perthes disease and control group. For textural parameters, there was no statistically significant difference except
for two parameters S CON and S ASM .
Conclusion: The results showed that fractal analysis is more suitable for application than texture analysis in this sample. Further
research should explore the possibility of using fractal and texture analysis in the quantification of the pathological process and
then application of the obtained data to existing radiographic categories in order to expand them and improve diagnostics.
Keywords: fractal analysis; Perthes disease; femur; box-counting method; GLCM; texture analysis

Kopaonik, 2018.
412