Page 420 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 420

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                             ПРОЦЕНА ЛЕЗИЈЕ ПРЕДЊЕ УКРШТЕНЕ ВЕЗЕ КОЛЕНА МАГНЕТНОМ РЕЗОНАНЦОМ

            Аутор: Радан Перић, Ана Паповић, Петар Павловић
            e-mail: radanperic@gmail.com
            Ментор: проф. др Ружица Максимовић
            Центар за радиологију и магнетну резонанцу КЦС, Медицински факултет, Универзитет у Београду

            Увод: Предњи укрштени лигамент (ligamentum cruciate anterius LCA) је један од најчешће повређиваних лигамената у
            нашем телу. Снимак магнетном резонанцом (МР) је један од најспецифичнијих дијагностичких метода за рано откривање
            лезија, прекида, предњег укрштеног лигамента. МР је због неиванзивног приступа као и велике дијагностичке тачности
            пронашла своје место у раној дијагностици лезија колена.
            Циљ рада: Испитати учесталост придружених повреда колена код пацијената са руптуром LCA применом МР.
            Материјал и методе: У студију је укључено 63 болесника који су подељени у две групе : без прекида LCA  (група 1) и са
            прекидом LCA (група 2). Сви пацијенти су прегледани клинички, а затим је у року од 1 до 6 дана урађена МР по следећем
            протоколу: турбо спин ехо секвенци (turbo spin echo – TSE), на апарату од 1.5Т: у аксијалној равни у Т2w FS, у сагиталној
            равни у Т1w, Т2w, Т2w FS, у короналној равни у Т2w FS као и у парааксијалној равни паралелној са правцем пружања
            предње укрштене везе у Т2w релаксационом времену.
            Резултати: Код пацијената у групи 1, било је 77% са повредом менискуса, у групи 2, 79%, што није била статистички значајна
            разлика, p > 0,05. У групи 1 је био 20% са повредом MCL, у групи 2 је било 15%, што није била статистички значајна разлика,
            p > 0,05. Коштани едем је био присутан у 33% у групи 1, и у 36% % у групи 2, није било статистички значајне разлике, p > 0,05.
            Излив је био присутан у 36 % у групи 1, и у 36 % у групи 2, p > 0,05. Лезију хрскавице је имало 33 % у групи 1, и 23 % у групи 2,
            p > 0,05.
            Закључак: Нема значајне разлике у учесталости придружених повреда колена код пацијената без и са прекидом LCA.
            Снимање МР је ефикасна дијагностичка процедура у процени пацијената са повредом колена.
            Кључне речи: магнетна резонанца; предњи укрштени лигамент; удружене лезије колена; дијагностика лезије


                                 АSSESSMENT OF THE ANTERIOR CRUCIATE LIGAMENT LESIONS USING MRI

            Author: Radan Peric, Ana Papovic, Petar Pavlovic
            e-mail: radanperic@gmail.com
            Mentor: Full Prof. Ruzica Maksimovic
            Center for Radiology and Magnetic Resonance Imaging KCS, School of Medicine, University of Belgrade

            Introduction: The anterior cruciate ligament (ACL) is one of the most commonly injured ligaments in our body. Magnetic resonance
            imaging is one of the most specific diagnostic methods for early detection of ACL lesions.
            The Aim: To analyse associate injuries in patients with knee inuries and ACL lesion, using MR.
            Material and Methods: The study involved 63 patients, devided into two groups: without LCA tear (group 1) and with LCA tear
            (group 2). All patients underwent clinical examination, followed by MRI examination, using turbo spin echo sequence (TSE) on a
            1.5T scanner, according to the following protocol: : T2w FS axial plane, T1w, T2w, T2w FS in sagittal plane, T2w FS in a coronal
            plane, as well as in a paraxial plane in T2w to view ACL.
            Results:   In group 1,77% had meniscal lesion, in group 2, 79%, which was not statistically significant difference, p>0.05. In group 1,
            there was 20% with lesion of MCL, in group 2, 15%, which did not reach statistically significant difference. Bone oedema was
            present in 33% in group 1, and in 36% in group 2, which was not statistically significant difference, p>0.05.Intraarticular effusion
            was seen in 36% in group 1, and in 36% in group 2, p>0.05. Lesion of cartilage was seen in 33% in group 1, and in 23% in group 2,
            p>0.05
            Conclusion: There is no statistically significant difference in associate knee injuries among patients without and with ACL tear. MRI
            has been proven to be reliable diagnostic procedure in patients with knee injuries.
            Keywords: magnetic resonance; anterior cruciate ligament; ACL tear; knee lesions
























                                                     Kopaonik, 2018.
          414
   415   416   417   418   419   420   421   422   423   424   425