Page 342 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 342

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                       ОБРАЗАЦ ПРИМЕНЕ ЛЕКОВА КОД ПАЦИЈЕНАТА ОБОЛЕЛИХ ОД ПЛУЋНЕ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ У СРБИЈИ

            Аутор: Ана Јоксимовић, Наташа Дукуљев
            e-mail: anajoksimovic95@gmail.com
            Ментор: проф. др Невена Дивац
            Институт за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију, Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод: Плућна артеријска хипертензија (ПАХ) се дефинише као повећање средњег плућног артеријског притиска од 25mmHg
            и више у миру. ПАХ показује веома лошу прогнозу са просечним временом преживљавања од 2,8 година након постављања
            дијагнозе, ако се не лечи. Терапијски третман захтева мултидисциплинарни приступ и подразумева лечење основне
            болести али и специфичну, ПАХ терапију.
            Циљ рада: Циљ ове студије је анализа образаца примене лекова код пацијената са дијагнозом ПАХ, поготово у условима
            ограничених терапијских опција, јер највећи број ових лекова није регистрован у нашој земљи
            Материјал и методе: Истраживање је по типу дескриптивне студије, увидом у историје болести болесника са овом
            дијагнозом који су регистровани у бази података Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије.  Из историја су
            добијени подаци о терапији која обухвата најмање један од специфичних лекова за ПАХ, затим подаци о коморбидитету и
            конкомитантној терапији.
            Резултати: Од укупног броја болесника било је 44 жена (65,7%) и 23 мушкараца (34,3%). Показано је да статистички значајно
            чешће од ПАХ обољевају жене (п=0,010). Сви оболели су подељени у две групе, са идиопатском и секундарном ПАХ.
            Коморбидитет је имало 63 (94%) пацијента. Пацијенти су углавном лечени монотерапијом, њих 61 (92,4%). Најчешће
            примењиван лек је силденафил. Комбинована терапија примењивана је код 5 (7,6%) пацијената и подразумевала је
            примену силденафила и босентана.
            Закључак: У погледу демографских карактерисрика и коморбидитета испитиваних код наших пацијената уочили смо
            сличност са студијама широм света. У погледу терапијских опција, лечење ПАХ у нашој земљи се разликује у односу на
            развијеније земље. Применом циљане терапије оболели од ПАХ могу да очекују дужи животни век и бољи квалитет живота.
            Кључне речи: плућна артеријска хипертензија; лечење; силденафил; терапијски третман


                          PATTERN OF DRUG APPLICATION IN PATIENTS WITH PULMONARY HYPERTENSION IN SERBIA

            Author: Ana Joksimović, Nataša Dukuljev
            e-mail: anajoksimovic95@gmail.com
            Mentor:  Assoc. Prof. Nevena Divac
            Institute of Pharmacology, Clinical Pharmacology and Toxicology, Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction: PAH is defined as an increase in mean pulmonary arterial pressure of 25mmHg and more at rest. PAH has a very poor
            prognosis if left untreated, with an average survival time of 2.8 years after diagnosis. Therapy treatment requires a multidisciplinary
            approach that includes the treatment of the primary disease as well as the specific therapy for PAH.
            The Aim: The aim of this study is to analyse the patterns of drug use in patients with PAH diagnosis, especially in the context of
            limited therapy options, as most of these drugs were not registered in our country.
            Material and Methods: The research is based on the type of descriptive study, insight into the history of patients' diseases with this
            diagnosis, which are registered of the Clinic of Cardiology of the Clinical Centre of Serbia. From the disease history we received
            treatment data that includes at least one of the specific drugs for PAH, as well as data on comorbidity and concomitant therapy.
            Results: From all patients included in this study, 44 were women (65.7%) and 23 men (34.3%). It is shown that statistically, women
            significantly more often have PAH (p = 0.010). All patients are divided into two groups, with idiopathic and secondary PAH.
            Comorbidity had 63 (94%) patients. The patients were mostly treated with monotherapy (92.4%). The most commonly used drug is
            sildenafil. Combination therapy was applied in (7.6%) patients and implied the use of sildenafil and bosentan.
            Conclusion: In terms of demographic characteristics as well as comorbidity, that were tested on our patients, we have seen
            similarities with studies around the world. In terms of therapy options, PAH treatment in our country differs from more developed
            ones. With target therapy use on patients with PAH we can expect a longer life expectancy and a better quality of life.
            Keywords: Pulmonary arterial hypertension; treatment; sildenafil; therapy





















                                                     Kopaonik, 2018.
          336
   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347