Page 325 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 325

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                      ЈАЧИНА ГЛОМЕРУЛСКЕ ФИЛТРАЦИЈЕ И КАРДИОМЕТАБОЛИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ГОЈАЗНИХ ОСОБА

            Аутор: Никола Николић
            e-mail: nikola93n@gmail.com
            Ментор: доц. др Бранислава Илинчић
            Катедра за патолошку физиологију и лабораторијску медицину, Медицински Факултет Универзитетa у Новом Саду

            Увод: Гојазност доводи до комплексних метаболичких поремећаја који могу имати бројне патофизиолошке последице на
            бубрежну функцију.
            Циљ рада: Испитати вредности јачине гломерулске филтрације (ЈГФ) код клинички здравих гојазних особа, као и утврдити
            евентуално постојање повезаности између вредности јачине гломерулске филтрације (CK-EPI), антропометријских
            параметара [индекс телесне масе (ИТМ), обим струка] и кардиометаболичких параметара (серумске концентрације глукозе,
            триглицерида, HDL-холестерола, као и вредности систолног и дијастолог крвног притиска).
            Материјал и методе: Испитивање се спроводи као ретроспективна анализа података из медицинске документације
            пацијената код којих је, у Центру за лабораторијску медицину, урађено лабораторијско испитивање узорка крви,
            одређивање антропометријских карактеристика и мерење крвног притиска. Студија је обухватила 150 испитаника који су
            разврстани по групама према постојању абдоминалне или генерализоване гојазности и патолошких вредности
            кардиометаболичиких параметара: абдоминално гојазни [метаболички здрави [(АГМЗ n=30) и метаболички нездрави
            (АГМНЗ n=30)]; генерализованo гојазнозни [метаболички здрави (ГГМЗ n=30) и метаболички нездрави (ГГМНЗ n=30)].
            Резултати: Вредности процењене ЈГФ код ГГМНЗ и АГМНЗ је статистички значајно мања у односу на вредности овог
                                                         2
            параметра код ГГМЗ и АГМЗ (79,84 +/- 13,23мл/мин/1,73м vs. 86,96 +/- 14,70 vs. 90,27 +/- 15,36 vs. 90,73 +/- 14,32, p=0,05).
            Уочено је постојање корелације умереног степена између ЈГФ и година живота (р=0,45;p=0,00), обима струка (р=0,5;p=0,00),
            ИТМ (р=0,37;p=0,00). Регресионом анализом (Р=0,64; Р2=0,41) је уочено да су мушки пол (β=0,3; p=0,00), старост (β=-0,43;
            p=0,00), обим струка (β=-0,25; p=0,02) и вредностHDL-холесторола (β=0,12; p=0,032) статистички значајно повезани са
            вредностима ЈГФ.
            Закључак: Метаболички нездрави гојазни испитаници имају мање вредности ЈГФ у односу на метаболички здраве гојазне
            испитанике. Обим струка, као показатељ абдоминалне гојазности, негативно je и значајно повезан са вредностима ЈГФ.
            Кључне речи: јачина гломерулске филтрације; хронична бубрежна болест; гојазност


                        GLOMERULAR FILTRATION RATE AND CARDIOMETABOLIC CHARACTERISTICS OF OBESE PERSONS

            Author: Nikola Nikolić
            e-mail: nikola93n@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Branislava Ilinčić
            Department of Pathophysiology and Laboratory Medicine, Faculty of Medicine, University of Novi Sad

            Introducion: Obesity leads to complex metabolic disorders that may have numerous pathophysiological effects on kidneys.
            The Aim: The goal of this study is to investigate the glomerular filtration rate (GFR) in clinically healthyobese people, and to
            determine a relationship between the glomerular filtration (CK-EPI), anthropometric and cardiometabolic parameters.
            Material and Methods: The examination is carried out as a retrospective analysis. Data were collected through access to the
            medical documentation of patients in the Center for Laboratory Medicine, by laboratory testing of blood samples, determination of
            anthropometric characteristics and measurement of blood pressure. The study included 150 subjects who were grouped according
            to the group of abdominal or generalized obesity and pathological values of cardiometabolic parameters (≥2): abdominally obese
            [metabolically healthy (AOMH, n=30) and metabolically unhealthy (AOMUH, n=30)]; generalized obesity [metabolically healthy
            (GOMH, n=30) and metabolically unhealthy (GOMUZ, n=30)].
            Results: The values of GFR at GOMUH and AOMUN were statistically significantly lower in relation to the values of this parameter
                                                    2
            at GOMH and AOMUH (79.84 +/- 13.23 ml/min/1.73m  vs. 86.96 +/- 14.70 vs. 90.27 +/- 15.36 vs. 90.73 +/- 14.32, p<0.05). There
            was a moderate degree of correlation between GFRand life expectancy (r=0.45; p=0.00), waist circumference (r=0.45; p=0.00), ITM
            (r=0.37; p=0.00). The male pole (β=0.3; p=0.00), age (β=-0.43, p=0.00) was observed by regression analysis (R=0.64; R2=0.41) (β=-
            0.25; p=0.02) and the values of HDL-holestorol (β=0.12; p=0.032) were statistically significantly related to the values of GFR.
            Conclusion: Metabolic unhealthy obese subjects have less GFR values than metabolically healthy obese subjects. The extent of the
            waist, as an indicator of abdominal obesity, is negatively and significantly associated with the values of GFR.
            Keywords: glomerular filtration rate; chronic kidney disease; obesity

















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           319
   320   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330