Page 283 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ПАТОХИСТОЛОШКА И СЕРОЛОШКА ДИЈАГНОЗА У ПЛУЋНИМ ОБЛИЦИМА БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНИХ ГЉИВИЦАМА ИЗ РОДА
ASPERGILLUS

Аутор: Љубан Блануша
е-mail: ljuban.blanusa@gmail.com
Ментор: доц. др Александра Ловренски, асист. др сци. мед. Аника Трудић
Катедра за патологију, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду

Увод: Гљивице из рода Aspergillus могу изазвати читав спектар плућних болести, у зависности од стања имунитета и
постојећих болести плућа. Иако патохистолошка дијагностика представља златни стандард за постављање дефинитивне
дијагнозе аспергилозе, предност имају серолошке методе због њихове мање инвазивности и повољнијег профила
компликација и контраиндикација.
Циљ рада: Циљ рада био је утврђиврдити значај патохистолошке и серолошке дијагнозе код пацијената са аспергилозом
плућа лијечених у Институту за плућне болести Војводине.
Материјал и методе: Ретроспективно испитивање обухватило је 33 пацијента код којих је патохистолошки и серолошки
доказана аспергилоза плућа у периоду од јуна 2012. до јуна 2017. године, на Институту за плућне болести Војводине.
Материјали за патохистолошку и серолошку анализу обрађени су у Центру за патологију и Центру за микробиологију,
вирусологију и имунологију Института.
Резултати: Од укупно 33 пацијента, аспергилом је дијагностикован код 28 (85%) пацијената, код 2 (6%) пацијента ХНПА, ИПА
код 2 (6%) и код једног (3%) АБПА. Најчешће коморбидитети били су: туберкулоза код 16 (49%) болесника, затим карцином
плућа код 7 (21%) пацијената, бронхиектазије код 5 (15%), ХОБП код 3 (9%) и акутна леукемија код 2 (6%) пацијента .
Најчешће методе за добијање материјала за патохистолошку анализу биле су бронхоскопија (48%) и хируршке методе
(40%). Галактоманан је био позитиван код 20 (60%), а негативан код 13 (40%). Вредности антитела су код 30 (91%) пацијената
биле позитивне, а код 3 (9%) биле су негативне.
Закључак: Патохистолошка дијагностика представља једини начин за постављање дефинитивне дијагнозе аспергилозе, али
због инвазивности, контраиндикација и компликација, серолошка испитивања треба користити као прву степеница у
постављању дијагнозе.
Кључне речи: Aspergillus; галактоманан; антитела; серолошка дијагностика; патохистолошка дијагностика

HISTOPATHOLOGICAL AND SEROLOGICAL DIAGNOSIS OF LUNG DISEASES CAUSED BY ASPERGILLUS SPP.

Author: Ljuban Blanuša
e-mail: ljuban.blanusa@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Aleksandra Lovrenski, TA Anika Trudić
Department of pathology, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad

Introduction: Aspergillus spp. can cause a wide range of lung diseases, depending on the current state of immunity and the existing
pulmonary diseases. Although histopathological diagnostics is a gold standard for setting a definite diagnosis of aspergillosis,
serological methods are preferred because of their less invasiveness and a more favorable profile of complication and
contraindications.
The Aim: The objective of this study was to determine the relation of pathohistological and serological diagnosis of patients with
aspergillosis.
Material and Methods: This retrospective study included 33 patients with lung aspergillosis diagnosed at the Institute for
Pulmonary Diseases of Vojvodina from June 2012 until June 2017 The material for pathohistological and serological analysis was
processed at the Centre for Pathology and Center for Microbiology, Virology and Immunology of the Institute.
Results: A total of 33 patients were found. Aspergilloma was diagnosed at 28 (85%) patients, 2 (6%) patients had CNPA, 2 (6%)
patient had IPA and one (3%) was diagnosed with ABPA.The most common comorbidities were: tuberculosis in 16 (49%) patients,
lung carcinoma in 7 (21%) patients, bronchiectasis in 5 (15%), HOBP in 3 (9%) and acute leukemia in 2 (6%) patients . The most
common methods for obtaining materials for the pathohistological analysis were bronchoscopy (48%) and surgical methods (40%).
Galactomannan was positive in 20 (60%) and negative in 13 (40%). The antibody values were positive in 30 (91%) patients, and 3
(9%) were negative.
Conclusion: Histopathological examination is the only way to set a definite diagnosis of aspergillosis, but due to invasiveness,
contraindications and complications, serological tests should be used as the first step in diagnosis.
Keywords: Aspergillus; galactomannan; antibody; serological diagnostics; histopathological diagnostics

Kopaonik, 2018.
277