Page 831 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ЗНАЧАЈ ХАБИЛИТАЦИЈЕ У ЛЕЧЕЊУ ОДОЈЧАДИ СА КОНГЕНИТАЛНОМ ПАРАЛИЗОМ ПЛЕКСУСА БРАХИЈАЛИСА

Аутор: Милица Јеремић, Милица Тикић, Андреа Стојановић
е-mail: jeremicd.milica@gmail.com
Ментор: доц. др Весна Живковић
Клиника за физикалну медицину и рехабилитацију, Клинички центар Ниш, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: Конгенитална парализа брахијалног плексуса (КБП) може да има дуготрајне последице као што су деформитети,
контрактуре и заостајање раста руке и раменог појаса, што може довести до озбиљног хендикепа детета.
Циљ рада: Циљ овог истраживања је био утврђивање значаја хабилитације у опоравку одојчади са КБП.
Материјал и методе: Ретроспективном студијом је обухваћено 34 одојчета која су хабилитована на Клиници за физикалну
медицину и рехабилитацију Клиничког центра у Нишу, у периоду од 2000. до 2017. године. Терапијски протокол је
подразумевао примену пасивних и активно-потпомогнутих вежби за паретичну руку, неуроразвојни третман, термотерапију
и електротерапију, почевши од 3. недеље живота. На Клиници је спроведено 20 терапијских процедура,при којима су
родитељи едуковани за вежбање код куће. Реевалуација је вршена сваког месеца у току прве године живота. За процену
грубе мишићне снаге, коришћена је модификована скала мануелног мишићног теста (са оценама од 0-3). У 6. и 12. месецу
живота одојчета, опоравак је дефинисан као потпун (оцена 3) и парцијалан (оцена 1-2).
Резултати: Одојчад мушког пола је била заступљенија (56%), као и оштећење десне руке (64,7%). Порођајну тежину преко
4000 грама имало је 22 одојчета (54,7%). У 70,6% случајева порођај је био спонтан, асистиран у 20,5% и продужен у 9,9%.
Горњи тип парализе имало је 59% одојчади, 26,5% проширени, а 14,5% комплетни тип. Удружене повреде је имало 10
одојчади: 6 прелом клавикуле, 1 прелом хумеруса, 2 тортиколис и 1 кефалхематом. Хабилитација је започета у првом
месецу живота код 64,7% одојчади. У 6. месецу живота, 33 одојчета је имало парцијалан опоравак. У 12. месецу, потпун
опоравак је постигло 19 одојчади, а парцијалан 15.
Закључак: Рана хабилитација је ефикасна у лечењу деце са КБП. Најбољи опоравак се постиже кодгорњег типа, а најслабији
код комплетног типа лезије плексуса брахиалиса.
Kључне речи: конгенитална парализа плексусa брахијалиса; хабилитација

THE ROLE OF HABILITATION IN INFANTS WITH CONGENITAL BRACHIAL PALSY

Author: Milica Jeremic, Milica Tikic, Andrea Stojanovic
e-mail: jeremicd.milica@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Vesna Živkovic
Physical Medicine and Rehabilitation Clinic, Clinical Center of Niš, Faculty of Medicine University of Niš

Introduction: Congenital brachial palsy (CBP) can have long-term consequences such as deformities, contractures and growth
imbalance that can lead to severe handicap.
The Aim: Determination of habilitation effectiveness in infants with CBP.
Material and Methods:Retrospective clinical study included 34 infants who were habilitated in the Physical Medicine and
Rehabilitation Clinic, Clinical Center of Nis, during the period from 2000 to 2017. The protocol consisted of passive and active
assisted range of motion exercises for affected arm, neurodevelopmental treatment, warm packs and electrotherapy, starting from
rd
the 3 week of life. Аt the Clinic, 20 sessions were conducted and parents were educated with handling and home exercise
program. The infants were re-evaluated each month during the first year of life. The modification of the Medical Research Council
scale was used to assess muscle strength (grades 0-3). At 6 and 12 months of age, the outcome was defined as full recovery (grade
3 of affected muscles) and partial recovery (grades 1-2).
Results: Male sex predominated (56%). The right arm was more commonly affected (64.7%). Birth weight was over 4000 grams in
22 infants. The mode of delivery was spontaneous in 70.6%, assisted in 20.5% and breech in 9.9%. 59% of infants had upper, 26.5%
extended and 14.5% complete palsy. Associated injuries were noted in 10 infants: 6 clavicular and 1 humeral fracture, 2 cases with
myogenic torticollis and 1 with cephalhaematoma. The habilitation started in the first month of life in 64.7% of infants. At 6 months
of age, there were 33 cases with partial recovery. At 12 months of age, full recovery was noted in 19 children and partial in 15.
Conclusion: Early habilitation program is effective in infants with CBP. It is especially effective in the upper rootpalsy.
Keywords: congenital brachial palsy; habilitation

Kopaonik, 2018.
825