Page 785 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 785

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                                   КОНТРАСТНА СЕНЗИТИВНОСТ КОД ПАЦИЈЕНАТА СА ДИЈАБЕТЕСОМ

            Аутор: Јелена Мирковић
            e-mail: mirkovicjelena@outlook.com
            Ментор: доц. др Дијана Рисимић
            Клиника за очне болести Клиничког ceнтра Србије, Медицински факултет, Универзитет у Београду

            Увод: Дијабетична ретинопатија (ДР) је микроваскуларна компликација шећерне болести (дијабетес). То је прогресивна
            болест која укључује следеће стадијуме: нема видљиве ДР, непролиферативна ДР и пролиферативна ДР. Контрастна
            сензитивност (ЦС) је способност разликовања детаља при ниским нивоима контраста. Бројне студије указују да је код
            пацијената са ДР, у стадијумима када је видна оштрина нормална или благо снижена, фукнција ЦС знатно поремећена.
            Циљ рада: Циљ наше студије био је да испитамо да ли се ЦС смањује код пацијената са дијабетесом, и да ли је она значајно
            нижа код ових пацијената у односу на здраве субјекте.
            Материјал и методе: У студији је учествовало 20 пацијената са дијабетесом лечених на Клиници за очне болести КЦС и 20
            здравих особа из опште популације. Спровели смо студију случајева и контрола. ЦС испитивали смо коришћењем
            нискоконтрастног ETDRS оптотипа.
            Резултати: ЦС пацијената са дијабетесом поредили смо са ЦС здравих контрола. Поред тога, упоредили смо ЦС код
            дијабетичара без ретинопатије и са непролиферативном ДР. Статистички значајна разлика утврђена је између групе
            оболелих и контролне групе како при монокуларном, тако и при бинокуларном виду, где су оболеле особе имале значајно
            поремећену функцију ЦС. Када је у питању стадијум ретинопатије, статистичка значајност постојала је само при
            монокуларном виду и то у смислу снижене ЦС код пацијената са непролиферативном ДР. Наша студија показује да не
            постоји статистички значајна разлика у ЦС код дијабетичара који имају хемоглобин А1ц нижи од 7 и оних код којих је он
            једнак или виши од ове вредности.
            Закључак: Ова студија уочава да ЦС код пацијената са дијабетесом може бити знатно поремећена, чак и у раним фазама
            болести, док још нема промена на мрежњачи. Како је код свих наших испитаника видна оштрина била нормална,
            закључујемо да би мерење ЦС могло бити добар показатељ раних поремећаја вида код пацијената са шећерном болешћу.
            Кључне речи: шећерна болест; дијабетична ретинопатија; контрастна сензитивност


                                         CONTRAST SENSITIVITY IN PATIENTS WITH DIABETES

            Author: Jelena Mirković
            e-mail: mirkovicjelena@outlook.com
            Mentor: Assist. Prof. Dijana Risimić
            Hospital for Eye Diseases, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine, University of Belgrade

            Inroduction: Diabetic retinopathy (DR) is a microvascular complication of diabetes. It is a progressive disease that includes
            following stages: no apparent DR, nonproliferative DR and proliferative DR. Contrast sensitivity (CS) is defined as the ability to
            distinguish details at low contrast levels. Numerous studies have shown that in patients with DR, in stages when visual acuity is
            normal or only mildly reduced, CS function is significantly affected.
            The Aim: The aim of our study was to examine whether CS is reduced in patients with diabetes, and whether is it significantly lower
            in diabetic patients compared to healthy subjects.
            Material and Methods: 20 patients with diabetes treated at Hospital for Eye Diseases, Clinical Center of Serbia and 20 healthy
            subjects from general population participated in the study. We have conducted case-contol study. To measure CS, we used low-
            contrast ETDRS chart.
            Results: CS in diabetic patients was compared with CS in healthy subjects. We also examined CS in diabetics with nonproliferative
            and without DR. A statistically significant differens was observed between the patients and the control group, both at monocular
            and binocular vision and the diseased persons had significantly impaired CS function. Regarding the stage of retinopathy, statistical
            significance existed only in monocular vision, in terms of decreased CS in patients with nonproliferative DR. Our study shows that
            there is no statistically significant difference in CS in diabetics with hemoglobin A1c lower than 7 and in those with hemoglobin A1c
            equal or higher than 7.
            Conclusion: Our research finds that CS in diabetic patients can be greatly impaired, even in early stages of desease, while there are
            still no retinal abnormalities. In view of the fact that in all of our respondents visual acuity was normal, we conclude that measuring
            CS, could be good indicator of early vision disorders in diabetic patients.
            Keywords: diabetes mellitus; diabetic retinopathy; contrast sensitivity
















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           779
   780   781   782   783   784   785   786   787   788   789   790