Page 622 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
АКТИВНОСТ АНТИОКСИДАТИВНИХ ЕНЗИМА ЕРИТРОЦИТА КОД ОБОЛЕЛИХ ОД ХРОНИЧНОГ ХЕПАТИТИСА Ц, ЛЕЧЕНИХ
ПЕГИЛОВАНИМ ИНТЕРФЕРОНОМ АЛФА-2А И РИБАВИРИНОМ

Аутор: Александар Милинковић, Ивана Ђикић, Павле Стојановић
e-mail: acamilinkovic@gmail.com
Ментор: асист. др Лидија Поповић Драгоњић
Клиника за инфективне болести КЦ Ниш, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Увод: Оксидативни стрес и нарушена антиоксидативна равнотежа су важни покретачи настанка и прогресије хепатитис Ц
вирусне инфекције.
Циљ рада: Циљ овог истраживања био је одређивање активности антиоксидативних ензима, супероксид дизмутазе (SOD),
глутатион пероксидазе (GPx) и каталазе (CAT), пре и после терапије пегилованим интерфероном алфа-2а и ри-бавирином и
евалуација њиховог клиничког значаја као потенцијалних дијагностичких маркера стабилног вирусолошког одговора (SVR).
Мaтеријaл и методе:. Истраживањем је било обухваћено 53 болесника са хроничним хепатитисом Ц (ХХЦ) и 56 здравих
испитаника. Активност SOD, GPx, CAT, аспартат аминотрансферазе (АST) и аланин аминотрансферазе (АLT) су одређиване
код болесника пре и после терапије.
Резултaти: Претерапијске активности SOD, GPx и CAT биле су статистички значајно ниже код болесника са ХХЦ у поређењу
са здравим испитаницима (p <0,001), а после терапије биле су статистички значајно више (p <0,001). Утврђена је статистички
значајна позитивна корелација између активности SOD, GPx, CAT, пре и после терапије (p <0,001) и са активношћу
аминотрансфераза после терапије (p <0,001). После терапије, једино је активност GPx статистички значајно негативно
корелирала са активношћу аминотрансфераза (p <0,001). Крива оперативних карактеристика примаоца за SOD, GPx и CAT
показала је следеће вредности: површину испод криве редом од 0,975; 0,988; 0,817; сензитивност редом 93,5%, 71,7%,
100% и специфичност 100% за сва три ензима. Четрдесет шесторо болесника са постигнутим SVR имало је значајно
повећање активности SOD, GPx и CAT (p <0,001 за све три ензима), за разлику од седам болесника без постигнутог SVR (p =
0,31, p = 0,717, p = 0,85 редом).
Зaкључaк:. Оксидативни стрес је иницијатор настанка и прогресије ХХЦ. Комбинованом антивирусном терапијом постиже
се успостављање антиоксидативне равнотеже. Ензими SOD, GPx и CAT могу бити дијагностички маркери исхода терапије,
код болесника са ХХЦ.
Кључне речи: хепатитис Ц; еритроцити;оксидативни стрес; антиокиданси; супероксид дизмутаза; глутатион пероксидаза;
каталаза; интерферон-алфа; рибавирин

ERYTHTOCYTE ANTIOXIDATIVE ENZYMES ACTIVITIES IN PATIENTS WITH CHRONIC HEPATITIS C
TREATED WITH PEGYLATED INTERFERON ALPHA-2A AND RIBAVIRIN

Author: Aleksandar Milinkovic, Ivana Djikic, Pavle Stojanovic
e-mail: acamilinkovic@gmail.com
Mentor: TA Lidija Popovic Dragonjic
Clinic for Infectious Diseases, Faculty of Medicine University of Nis

Introduction: In hepatitis C virus infection, oxidative stress and antioxidant imbalance are major triggers for the disease occurrence
and its progression.
The Aim: The aim of the research was to determine the erythrocyte antioxidative enzymes activities, superoxide dismutase (SOD),
glutathione peroxidase (GPx) and catalase (CAT), before and after therapy with pegylated interferon alpha-2a and ribavirin and to
evaluate their clinical significance as potential diagnostic markers of sustained virological response (SVR).
Material and Methods: The study included 53 patients with chronic hepatitis C (CHC) and 56 healthy controls. SOD, GPx, CAT,
aspartate aminotransferase (AST) and alanine aminotransferase (ALT) levels were measured in patients both before and after the
treatment.
Results: SOD, GPx and CAT activities prior to the treatment were significantly lower in CHC patients compared to the controls (p <
0.001), and they were significantly higher after the treatment (p < 0.001). A significant positive correlation existed between SOD,
GPx, and CAT activites, before and after the treatment (p < 0.001) and with those of aminotransferases prior to the treatment (p <
0.001). After the treatment, only GPx activity showed significant negative correlation with that of aminotransferases (p < 0.001).
Receiver operating characteristic curve analysis for SOD, GPx and CAT showed following values: area under the curve of 0.975,
0.988, and 0.817 respectively; sensitivity of 93.5%, 71.7%, 100% respectively and specificity of 100% for all, respectively. Forty six
SVR achievers had significant increase of SOD, GPx and CAT activities (p < 0.001 for all), unlike 7 SVR non-achievers (p = 0.31, p =
0.717, p = 0.85, respectively).
Conclusion: Oxidative stress is the initiator of onset and progression of CHC. The combined antiviral therapy leads to the
restoration of antioxidant balance. GPx, SOD and CAT may be diagnostic markers of CHC treatment outcome.
Keywords: hepatitis c; erythrocytes; oxidative stress; antioxidants; superoxide dismutase; glutathione peroxidase; catalase;
interferon-alpha; ribavirin

Kopaonik, 2018.
616