Page 611 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ЗНАЧАЈ ДИРЕКТНОГ ИМУНОФЛУОРЕСЦЕНТНОГ ТЕСТА КОД РАЗЛИЧИТИХ ФОРМИ LUPUS ERYTHEMATOSUS-А

Аутор: Mилица Стојичић
e-mail: stojicic.milica@gmail.com
Ментор: доц. др Мирјана Гајић-Вељић
Клиника за дерматовенерологију Клиничког центра Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Lupus erythematosus (LE) је аутоимунско инфламататорно обољење које се карактерише сломом толеранције,
продукцијом аутоантитела, депонованјем имунских комплекса у зидовима крвних судова и активацијом система
комплемената са последичним запаљењем и оштећењем ткива. Имунолошке карактеристике обухватају циркулишућа
аутоантитела која се могу детектовати серолошким тестовима, и депозите имунореактаната (IR) у кожи који се могу
детектовати директним имунофлуоресцентним (DIF) тестом.
Циљ рада: Установити учесталост позитивних налаза DIF теста код пацијената са различитим формама LE, као и корелација
DIF теста са клиничким и имуносеролошким карактеристикама.
Материјал и методе: Студијом је обухваћено 166 LE пацијената лечених на Клиници за дерматовенерологију Клиничког
центра Србије у периоду од јануара 2015. до јуна 2017. године код којих је рађен DIF тест. Узорци ткива су узимани
биопсијом лезије, клинички неизменјене фотоекспониране (ФЕ) и фотопротектоване (ФП) коже. Анализирана је основна
локализација депозита, образац флуоресценције зоне базалне мембране, тип IR и нјихов број. Сваком пацијенту су
одређивани и седиментација еритроцита (SE), протеинурија и имуносеролошки параметри.
Резултати: Код пацијената са системским LE (SLE) најчешће је позитиван DIF тест ФЕ коже, а код пацијената са дискоидним
LE DIF тест лезије. Позитиван DIF тест ФЕ коже значајно чешће је био удружен са сниженим C3 и C4, ANA , anti-RNP i anti-
dsDNK, anti-Sm, anti-нуклеозомалним антителима и позитивним криоглобулинима. Депозити IR у крвним судовима су
значајно чешће детектовани код пацијената са сниженим C3 и C4. DIF тест ФЕ коже код SLE пацијената је значајно чешће
био позитиван код пацијената са патолошком протеинуријом. Процена валидности DIF теста (сензитивност, специфичност)
код LE, потврђена је статистичком значајношћу за DIF тест ФЕ и ФП коже код SLE пацијената.
Закључак: DIF тест је користан у потврди дијагнозе LE и оних дерматоза које имају сличну клиничку и хистопатолошку слику
са LE.
Кључне речи: Lupus erythematosus (LE); директним имунофлуоресцентним (DIF) тест; имунореактанати

THE SIGNIFICANCE OF DIRECT IMMUNOFLUORESCENCE TEST IN DIFFERENT FORMS OF LUPUS ERYTHEMATOSUS

Author: Milica Stojičić
e-mail: stojicic.milica@gmail.com
Mentor: Assist. Prof Mirjana Gajić-Veljić
The Clinic of Dermatovenereology, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Lupus erythematosus (LE) is an autoimmune disease characterized by a production of autoantibodies and the
activation of the complement system that causes inflammation. Immunological characteristics include circulatory autoantibodies
that can be detected by serological tests, and skin deposits of immunoreactants (IR) that can be detected by a direct
immunofluorescence (DIF) test.
The Aim: Establishing frequency of positive DIF test findings in patients with different LE forms and the correlation of the DIF test
with the clinical and immunoserological characteristics.
Material and Methods: The study included 166 LE patients, treated from January 2015 to June 2017 at the Clinic of
Dermatovenereology, Clinical Center of Serbia, in which the DIF test was performed. Tissue samples were taken from lesional,
clinically unchanged photoexponsed (PE) and photoprotected (PP) skin. For each patient, SE, proteinuria and immunoserological
parameters were determined.
Results: Positive DIF test of PP skin was the most frequent in SLE, and positive DIF test of lesional skin in DLE patients. Positive DIF
test of PE skin was significantly more common in patients with low C3 and C4, ANA, anti-dsDNA, and positive DIF test of PP skin in
patients with elevated SE, low C3 and C4, ANA, anti-dsDNA, anti-Sm, anti-nucleosomal, anti-RNP and positive cryoglobulins.
Deposits of IR in blood vessels were significantly more commonly detected in patients with low C3 and C4. DIF test of PE skin in SLE
patients was significantly more frequent in patients with pathological proteinuria. The validity of the DIF test (sensitivity, specificity)
in LE was confirmed by statistical significance for DIF test of PE and of PP skin in SLE patients.
Conclusion: The DIF test is useful in confirming the diagnosis of LE, as well as in distinguishing different subgroups of LE and those
dermatoses that have a similar clinical and histopathological image with LE.
Keywords: Lupus erythematosus (LE); direct immunofluorescence (DIF) test; immunoreactants

Kopaonik, 2018.
605