Page 565 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

УЛОГА РЕЗИДУАЛНЕ БУБРЕЖНЕ ФУНКЦИЈЕ У РЕГУЛАЦИЈИ ФОСФАТЕМИЈЕ КОД БОЛЕСНИКА НА ПЕРИТОНЕУМСКОЈ
ДИЈАЛИЗИ

Аутор: Јелена Стојановић, Косана Стишовић
e-mail: jelenastojanovic94@yahoo.com
Ментор: доц. др Александра Кезић
Клиника за нефрологију, Клинички центар Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Контрола фосфата код пацијената на перитонеумској дијализи (ПД) је од изузетног значаја за редукцију
кардиоваскуларног морталитета. Када резидуална бубрежна фукција опада, ова контрола је све више зависна од
променљивих фактора који утичу на губитак фосфата перитонеумском дијализом.
Циљ: Циљ ове студије је да испита у коликом степену резидуална бубрежна фунција доприноси контроли фосфатемије и
уклањању фосфата код болесника на петитонеумској дијализи.
Материјал и методе: Одређиван је недељни перитонеумски клиренс фосфата (Ph) и креатинина (Cr) уз бубрежни клиренс
фосфата и креатинина. Транспортне карактеристике бубрежне марамицесу одређиване ПЕТ тестом којим је рачунат однос
дијализне концентрације креатинина и фосфата и плазматске концентрације креатинина и фосфата (D\PCr и D\PPh).
Анализирано је укупно 79 превалентних болесника.
Резултати: Резидуалну бубрежну функцију је имало 60 болесника (79,95%), док је хиперфосфатемија уочена код 37
болесника (46,83%). Пацијенти са хиперфосфатемијом су имали нижи недељни перитонелани PhCl у поређењу са
2
пацијентима са нормалним серумским (38,68±10,9 према 46,68±11,8 l/нед/1,73m ; p=0,004). Губитак резидуалне бубрежне
функције није био повезан са хиперфосфатемијом, нити су анурични болесници имали веће вредности серумских фосфата.
Није било разлике у перитонеалном клиренсу како фосфата тако и креатинина између брзих и спорих транспортера, али
уочен је значајно мањи перитонеумски клиренс фосфата код болесника на CCPD програму који су имали хиперфосфатемију,
у односу на болеснике на CCPD програму са нормалним вредностима серумских фосфата (26,99±11,33 према 42,38±20,05
2
l/нед/1,73m ; p<0,048).
Закључак: Главна детерминанта регулације серумских фосфата код болесника наперитонеумској дијализи је адекватан
дијализни режим. Резидуална бубрежна функција не утиче значајно на елиминацију фосфата, а самим тим и на регулацију
нивоа серумских фосфата.
Кључне речи: перитонеумска дијализа; хиперфосфатемија; перитонелани клиренс фосфата; резидуална бубрежна функција

PHOSPHATE HANDLING IN PERITONEAL DIALYSIS

Author: Jelena Stojanovic, Kosana Stisovic
e-mail: jelenastojanovic94@yahoo.com
Mentor: Assist. Prof. Aleksandra Kezic
Clinic for nephrology, Clinical Center of Serbia , Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Phosphate control in peritoneal dialysis (PD) patients is of great relevance for reduction of cardiovascular mortality.
When residual renal function declines, this control is dependent on modifiable factors determining phosphate removal by
peritoneal dialysis.
The Aim: The aim of this study is to examine to what extent the residual function contributes to the control of phosphatemia and
the removal of phosphate in patients on peritoneal dialysis.
Material and Methods: The weekly peritoneal phosphate and creatinine clearance (PhCl, CrCl) were determined with residual renal
PhCl and CrCl. The peritoneal transport characteristics were determined by a PET test which calculates the ratio of dialysate
concentration of creatinie to plasma creatinine concentration and dialysate phosphate concentration to plasma phosphate
concentration (D\PCr and D\PPh). A total of 79 prevalent patient were analyzed.
Results: Residual renal function was observed in 60 (75.95%) , while 37 (46.83%) patinets were hyperphosphatemic. Patinets with
hyperphosphatemia had lower weekly peritoneal Ph clearance comparing to patinets with normal serum Ph level (38.68±10.9 vs.
2
46.68±11.8 L/week/1.73m ; p<0.004). The loss of residual renal function was not assoctiated with hyperphosphatemia, nor did the
anuric patients have higher serum phosphate and creatinine between fast and slow transporters, but significantly lower peritoneal
phosphate clearance was observed in patients on the CCPD program who had hyperphosphatemia compared to patients on the
2
CCPD program with normal serum phosphate levels (26,99±11,33 vs. 42.38±20.05 l/week/1.73m ; p<0.048).
Conclusion: The main determinant of serum phosphate regulation in patients on peritoneal dialysis is an adequate dialysis regimen.
Residual renal function does not significantly affect the elimination of phosphate and, consequently, the regulation of serum
phosphate levels.
Keywords: peritoneal dialysis; hyperphosphatemia; peritoneal phosphate clearance; residual renal function

Kopaonik, 2018.
559