Page 545 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 545

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

               РАЗЛИКЕ У КЛИНИЧКИМ ИСХОДИМА СТЕМИ И НСТЕМИ ПАЦИЈЕНАТА СА МУЛТИСУДОВНОМ БОЛЕШЋУ СРЦА НАКОН
                          СРЧАНОГ УДАРА СА СПРОВЕДЕНОМ КОМПЛЕТНОМ РЕВАСКУЛАРИЗАЦИЈОМ МИОКАРДА

            Аутор: Марија Миленковић, Елведин Пљакић
            e-mail: marijanamara1993@gmail.com
            Ментор: асист. др Рада Вучић
            Катедра за Интерну медицину, Факултет медицинских наука Универзитетa у Крагујевцу
            Катетеризациона лабораторија Клинике за кардиологију, Клинички Центар Крагујевац

            Увод: Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у висoко развијеним земљама у свету али и у земљама у развоју.
            Акутни инфаркт миокарда је најчешћа клиничка манифестација дестабилизације атеросклеротског плака.
            Реваскуларизација миокарда перкутаним или хируршким путем се спроводи у циљу смањења нежељених догађаја.
            Циљ рада:  Циљ овог истраживања је да се утврди разлика у учесталости нежељених исхода месец дана након срчаног
            удара у пацијената са спроведеном комплетном реваскуларизацијом миокарда.
            Материјал и методе: У студију је укључено укупно 50 пацијената са акутним инфарктом миокарда (25 СТЕМИ и 25 НСТЕМИ
            пацијената) са мултисудовном болешћу срца код којих је спроведена комплетна реваскуларизација миокарда.Пацијентима
            су на пријему узети анамнестички подаци о кардиоваскуларним факторима ризика, урађен је комплетни физикални
            преглед , ЕКГ, лабораторијске анализе ( ККС, ЦРП, тропонин, уреа, креатинин). У току хоспитализације je урађена коронарна
            ангиографија и реваскуларизација миокарда хируршким или перкутаним путем до 15 дана од акутног коронарног догађаја.
            Након месец дана телефонским путем смо се информисали о потенцијалним нежељеним догађајима (МАЦЕ): нови акутни
            коронарни догађај, срчана инсуфицијенција, поремећаји срчаног ритма, фатални исход.
            Резултати:  Истраживање је показало да пацијенти који имају мултисудовну болест срца најчешће имају позитиван
            хередитет за КВБ, шећерну болест, дислипидемију и артеријску хипертензију. НСТЕМИ пацијенти имају  веће вредности
            тропонина, ЦРП, урее и креатинина од НСТЕМИ пацијената. Не постоји статистички значајна разлика у појави нежељених
            догађаја зависно од начина реваскуларизације миокарда као ни од типа срчаног удара.
            Закључак: Начин реваскуларизације миокарда у пацијената са мултисудовном болешћу срца не утиче на појаву нежељених
            исхода месец дана након акутног инфаркта миокарда.
            Кључне речи: акутни инфаркт миокарда; нежељени догађаји; реваскуларизација миокарда


                DIFFERENCES IN CLINICAL OUTCOMES IN PATIENTS WITH STEMI AND NSTEMI AND MULTIVESSEL HEART DISEASE AFTER
                                    MYOCARDIAL INFARCTION WITH COMPLETE REVASCULARIZATION
            Authors: Marija Milenkovic, Elvedin Pljakic
            e-mail: marijanamara1993@gmail.com
            Ментор: TA Rada Vucic
            Department of Internal Medicine, Faculty of medical sciences, University of Kragujevac
            Catheterization laboratory, Clinic for cardiac diseases, Clinical Centre Kragujevac University of Kragujevac

            Introduction: Cardiovascular diseases are the leading cause of death in highly developed, but also in developing countries. Acute
            myocardial infarction is the most common clinical presentation of atherosclerotic plaque destabilization.Myocardial
            revascularization by percutaneus intervention or surgery is performing in order to reduce adverse  events.
            The Aim:  Aim of this study is to determine difference in frequency of adverse outcomes one month after myocardial infarction in
            patients with complete cardiac revascularization.
            Material and Methods: Study counted 50 patients with acute myocardial infarction (25 patients with STEMI and 25 patients with
            NSTEMI) with multivesselheartdiasease and complete cardiac revascularization. At admission, we took data about cardiovascular
            risk factors, physical examination, ECG, laboratory,(complete blood counts, CRP, troponin, urea, creatinine) During hospitalization
            we performed coronary angiography, and cardiac revascularization up to 15 days after myocardial infarction. After one month, we
            collected data about adverse outcomes (MACE): new acute coronary event, heart failure, heart arrhythmia requiring hospitalization
            , fatal events via phone.
            Results:  Study showed the most frequent cardiovascular risk factors in patients with multivessel coronary disease: heredity,
            diabetes mellitus, dislipidemia, arterial hypertension. Patients with NSTEMI have higher values of troponin, CRP, urea, creatinine.
            There is no statistical difference in clinical outcomes depending of type of revascularization or type of myocardial infarction.
            Conclusion: Type of revascularization in patients with multi vessel heart disease doesn’t influence on clinical outcomes one month
            after acute myocardial infarction.
            Keywords: acute myocardial infarction; adverse outcomes; cardiac revascularization
















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           539
   540   541   542   543   544   545   546   547   548   549   550