Page 376 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 376

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                         УЧЕШЋЕ МУСКАРИНСКИХ РЕЦЕПТОРА У АНТИНОЦИЦЕПТИВНОМ ДЕЈСТВУ ВОРТИОКСЕТИНА

            Аутор: Миља Вуковић
            e-mail: v.milja@yahoo.com
            Ментори: проф. др Радица Степановић Петровић, доц. др Ана Мицов
            Катедра за фармакологију, Фармацеутски факултет Универзитета у Београду

            Увод: Вортиоксетин је новији антидепресив кога карактерише вишеструки механизам дејства и способност побољшања
            когниције. Позната је употреба антидепресива у терапији болних стања, укључујући и она у тригеминалној регији. Показано
            је антиноцицептивно дејство вортиоксетина (након излагања нокси термалног порекла), али не и механизам којим
            остварује аналгетички ефекат.
            Циљ рада: Испитивање антиноцицептивног дејства вортиоксетина у моделу тригеминалног бола (орофацијални
            формалински тест, ОФТ), као и да се утврди да ли мускарински рецептори учествују у остваривању потенцијалног
            антиноцицептивног дејства.
            Материјал и методе: Тригеминална ноцицепција мужјака мишева Swiss Webster соја је индукована супкутаном инјекцијом
            формалина (2%, 20 μL). Мерено је време проведено у ноцицептивном понашању – трљање њушке предњом и/или задњом
            ипсилатералном шапом. 60 минута пре инјектовања формалина, примењен је вортиоксетин (5-20 mg/kg; p.o.), најпре сам, а
            затим непосредно пре примене атропина (2,5 и 5 mg/kg; i.p.). Да би се искључио утицај вортиоксетина на моторну спретност
            мишева, изведен је ротарод тест са највећом дозом овог лека (20 mg/kg).
            Резултати: Вортиоксетин (5-20 mg/kg; p.o.) је остварио статистички значајно и дозно-зависно антиноцицептивно дејство у
            другој фази ОФТ. Атропин примењен i.p. (2,5 и 5 mg/kg) је на дозно-зависан начин инхибирао антиноцицептивни ефекат
            вортиоксетина у другој фази теста (P < 0,001; једнофакторска ANOVA). Степени инхибиције су били 76% и 92% за дозе од 2,5
            mg/kg и 5 mg/kg, редом. Вортиоксетин (20 mg/kg) није имао утицај на моторну спретност мишева у ротарод тесту.
            Закључак: Резултати теста указују да је вортиоксетин остварио антиноцицептивно дејство у тригеминалном моделу бола,
            без утицаја на моторику животиња. Антиноцицептивни ефекат је макар делом, посредован мускаринским рецепторима.
            Кључне речи: вортиоксетин; тригеминални бол; орофацијални формалински тест; атропин; мускарински рецептори


                       THE INVOLVEMENT OF MUSCARINIC RECEPTORS IN THE ANTINOCICEPTIVE EFFECT OF VORTIOXETINE

            Author: Milja Vukovic
            e-mail: v.milja@yahoo.com
            Mentors: Full Prof. Radica Stepanovic Petrovic, Assist. Prof Ana Micov
            Department of Pharmacology, Faculty of Pharmacy, University of Belgrade

            Introduction:  Vortioxetine is a novel antidepressant with multimodal activity and the ability to enhance cognitive function.
            Antidepressants have been used in treatment of various pain conditions, including trigeminal pain states. Antinociceptive effect of
            vortioxetine has been suggested (in response to a thermal noxious stimulus), but not the mechanisms responsible for
            antinociception.
            The Aim: To examine the antinociceptive effect of vortioxetine in a model of trigeminal pain (the OFT) and the involvement of
            muscarinic receptors in its antinociception.
            Material and Methods: Trigeminal nociception in male Swiss Webster mice strain was caused by subcutaneous injection of formalin
            (2%, 20 μL). Time spent in nociceptive behaviour - rubbing of perinasal area with ipsilateral front and/or hind paw was measured.
            60 minutes prior to formalin injection, vortioxetine (5-20 mg/kg; p.o.) was administrated, firstly alone, and then, just before
            atropine injection (2.5 and 5 mg/kg; i.p.). To exclude the possible effect on motor performance in mice, we performed rotarod test
            with the highest tested dose of vortioxetine.
            Results: The study showed significant and dose-dependent antinociceptive effect of vortioxetine (5-20 mg/kg; p.o.) only in the
            second phase of the OFT. In the second phase of OFT, atropine (2.5 and 5 mg/kg; i.p.) produced dose-dependent inhibition of
            vortioxetine's antinociceptive effect (P < 0.001; One-way ANOVA). The values of inhibition were 76% and 92% for the doses of 2.5
            and 5 mg/kg, respectively. Vortioxetine (20 mg/kg; p.o.) had no influence on rotarod performance in mice.
            Conclusion: These results indicate that vortioxetine produced antinociceptive effect in trigeminal pain model without causing motor
            impairment in mice. Its antinociceptive effect is at least in part mediated by muscarinic receptors.
            Keywords: vortioxetine; trigeminal pain; orofacial formalin test; atropine; muscarinic receptors



















                                                     Kopaonik, 2018.
          370
   371   372   373   374   375   376   377   378   379   380   381