Page 274 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 274

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                   СТЕПЕН ПОДУДАРНОСТИ КЛИНИЧКЕ И ХИСТОПАТОЛОШКЕ СЛИКЕ ХРОНИЧНИХ ПЕРИАПИКАЛНИХ ЛЕЗИЈА

            Аутор: Габријела Хајваз, Давид Лозанчић
            e-mail: drvladandjordjevic@gmail.com
            Ментор: доц. др Владан Ђорђевић
            Фармацеутско-здравствени факултет, Универзитет у Травнику, Босна и Херцеговина

            Увод: Хроничне периапикалне лезије (ХПЛ) представљају неспецифична обољења, инфламаторне етиологије, локализоване
            око апекса корена зуба. Заузимају битно место у оралној патологији, с обзиром на висок степен заступљености; њихова
            учесталост износи око 40% од свих патолошких процеса усне дупље. Хистопатолошки, класификују се на: грануломе,
            радикуларне цисте и периапикалне ожиљке кости.
            Циљ рада: С обзиром на велики преваленцију, циљ рада је био да се одреди клиничка слика ХПЛ-а, као и степен
            подударности клиничке и хистопатолошке слике хроничних периапикалних лезија.
            Материјал и методe: Истраживање је урађено на Фармацеутско-здравственом факултету, Универзитета у Травнику.
            Истраживањем је обухваћено 32 пацијента са укупно 33 ХПЛ. Након анамнезе и клиничког прегледа који се састојао и у
            анализи ретроалвеоларног радиограма, зуби са периапикалним лезијама су екстраховани или је на њима рађена
            апикотомија. Након клиничког третмана, периапикалне лезије су фиксиране у 4% формалину, калупљене у парафину и
            сечене на узорке дебљине 4 до 7 µm у циљу хистопатолошке дијагностике.
            Резултати: ХПЛ су у 53% случајева дијагностиковане код особа женског пола. Средње старосно доба испитаника било је 41,5
            ± 27,5 године. Локализација ових патолошких промена била је три пута чешћа у горњој вилици и то у интерканином сектору,
            а најчешће у пределу латералног секутића. Клиничку слику је најчешће пратио бол са отоком. На основу анамнезе и
            клиничког прегледа, 64% периапикалних лезија је дијагностиковано као периапикални гранулом. Хистопатолошка анализа
            показала је да су се клиничка и хистопатолошка дијагностика подударале у 72,7% случајева.
            Закључак: У циљу адекватне дијагностике и терапије ХПЛ-а, неопходно је постићи мултидисциплирани приступ у
            стоматологији.
            Кључне речи: хроничне периапикалне лезије; хистопатологија; мултидисциплинарност


                 CORELATION BETWEEN CLINICAL FEATURES AND HISTOPATHOLOGICAL FINDINGS OF CHRONIC PERIAPICAL LESIONS

            Author: Gabrijela Hajvaz, David Lozančić
            e-mail: drvladandjordjevic@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Vladan Đorđević
            Faculty of Pharmacy and Health, University of Travnik, Bosnia and Herzegovina

            Introduction: Chronic periapical lesions (CPL) are non-specific, inflammatory lesions around the apex of a tooth root. They are very
            important issue in oral pathology because of high prevalence rate – makes 40% of all pathological processes of oral cavity. From the
            histopathological point of view, it can be classified as: granuloma, radicular cysts and periapical bone scars.
            The Aim: Considering high prevalence rate, the aim of the paper was to determine the clinical picture of the CPL, as well as
            coincidence degree of clinical features and histopathological findings of chronic periapical lesions.
            Material and Methods: This research was conducted at Faculty of Pharmacy and Health, University of Travnik. Research included
            32 patients with a total of 33 CPL. After obtaining of the anamnesis and clinical examination which considered the analysis of
            retroalveolar radiograms, teeth with periapical lesions were extracted or apicoectomy were performed. After clinical treatment, the
            periapical lesions were fixed in 4% formalin, molded into paraffin and cut into samples of a thickness of 4 to 7 µm for the purpose
            of histopathological diagnosis.
            Results: CPL is diagnosed in women in 53% cases. Mid age of examinee was 41.5±27.5 years. Localization of these pathological
            changes was 3 times more often in the upper intercanine jaw, and the most often in the lateral incisor section, associated with pain
            and swelling. Based on anamnesis and clinical examination, 64% of CPL is diagnosed with periapical granulomas. Histopathological
            findings show that clinical and histopathological diagnoses were matched in 72.7% of cases.
            Conclusion: For purpose of adequate diagnostics and therapy of CPL it is necessary to achieve a multidisciplinary dental treatment
            approach.
            Keywords: chronic periapical lesions; histopathology; multidisciplinary




















                                                     Kopaonik, 2018.
          268
   269   270   271   272   273   274   275   276   277   278   279