Page 271 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ПАТОХИСТОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕЛАНОМА КОЖЕ

Аутор: Бојана Влаучин, Teoдора Драгојевић
e-mail: bojanavlaucin@yahoo.com
Meнтор: aсист. др Тања Лакић
Катедра за патологију, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду

Увод: Меланом коже представља малигну болест порекла меланоцитног система, која често даје хематогене и лимфогене
метастазе. Најчешће настаје код особа које су дугорочно и интермитентно биле изложене дејству ултраљубичастих зрака.
Циљ рада: Патохистолошка типизација примарног меланома коже.
Материјал и методе: Ретроспективно је извршена анализа патохистолошких извештаја болесника којима је у периоду од
децембра 2016. до децембра 2017. године у Центру за патологију и хистологију Клиничког центра Војводине у Новом Саду
патохистолошки постављена дијагноза примарног меланома коже.
Резултати: Дијагноза малигног меланома коже патохистолошки је верификована код 95 испитаника. Од тога, 61% су били
испитаници мушког пола, док је особа женског пола било 39%. Просечна старосна доб свих наших испитаника била је 60,1
година, најмлађи испитаник имао је 21 годину, док је најстарији имао 90 година. У клиничкој упутној дијагнози најчешће је
навођен тумор коже, и промена је најчешће настајала током летњих месеци. У највећем проценту промена се налазила на
кожи леђа. Већином (67,4%) се радило о суперфицијално ширећем типу меланома. Од хистопатолошки прогностичких
фактора најзначајније је то да највећи проценат болесника по Бреслов мерној скали припадао градусу 5, уз пристан
лимфоцитни инфламаторни инфилтрат типа нон-бриск, а без туморске улцерације.
Закључак: Малигни меланом је тумор меланоцитног система. У Европи и Аустралији се чешће јавља код особа женског
пола, док је у Србији нешто чешћи код особа мушког пола. Обично настаје после 50. године живота, ретко у пубертету.
Најзначајнији фактор ризика је кумулативно дејство УВ зрака.
Кључне речи: меланом; UV зраци; кожа

PATHOHISTOLOGICAL CHARACTERISTICS OF SKIN MELANOMA

Author: Bojana Vlaučin, Teodora Dragojević
e-mail: bojanavlaucin@yahoo.com
Mentor: TA Tanja Lakić
Departmant of Pathology, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad

Introduction: Skin melanoma is a malignant disease originating from melanocytic system, which often produces hematogenic and
lymphogenic metastases. Most commonly found in people who have been intermittently and in the long term exposed to
ultraviolet rays.
The Aim: Pathohistological differentiation of the primary skin melanoma.
Materials and Methods: Retrospectively, we analyzed the medical records of the patients, to whom pathohistological diagnosis of
the primary skin melanoma was given in the period from December 2016 to December 2017 at the Center for Pathology and
Histology of Clinical Center of Vojvodina in Novi Sad.
Results: A malignant skin melanoma has been patohistologically verified in 95 patients. Of which 61% were male, while 39% was
consisted of female subjects. The average age of all our patients was 60.1, 21 being the youngest and 90 being the oldest. Skin
tumor was usually specified as the referral diagnosis and the change was noticeable during summer months. The largest
percentage of changes was found on the skin on patients’ backs. It was mostly ( 67,4%) of the superficial spreading type. As for
histopatological prognostic factors, the most important thing is that the largest percentage of patients belonged to gradius V on
Breslow scale, with a presence of the lymphocytic inflammatory infiltrate of the non-brisk type but without tumor ulceration.
Conclusion: Malignant melanoma is a tumor of melanocytic system. In Europe and Australia it is commonly found in women
whereas in Serbia it is more common with men. It usually develops after age of 50, rarely in puberty. The cumulative effect of the
UV rays is usually stated as the cause of the disease.
Keywords: melanoma; UV rays; skin

Kopaonik, 2018.
265