Page 272 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 272

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                                      БИОПСИЈА ПЛУЋА У ДИЈАГНОСТИЦИ ПЛУЋНИХ ОБОЉЕЊА

            Аутор: Дуња Бечејац, Соња Адамовић
            e-mail: dunjabecejac@gmail.com
            Ментор: доц. др Александра Ловренски, доц. др Иван Кухајда
            Катедра за патологију, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду

            Увод: Биопсија плућа је хируршка метода која се користи за постављање дијагнозе болести код пацијената са дифузним
            билатералним плућним лезијама или лезијама нејасне етиологије у којој су све друге дијагностичке методе исцрпљене.
            Циљ рада: Анализа материјала добијеног биопсијом плућа у циљу добијања дефинитивне дијагнозе.
            Материјал и методе: Испитивање је обухватило 42 пацијента код којих је у периоду од 2007. до 2017. године на Институту
            за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, урађена биоспија плућа. Анализирани су: старосна доб пацијената, пол,
            симптоми болести, локализација, тип биопсије, место узимања биоптичког материјала, као и хистолошке карактеристике
            промена у плућима.
            Резултати: Од 42 пацијента којима је урађена биопсија плућа, отворена биопсија по Claassen-у рађена је код 45%
            пацијената, код 38% отворена биопсија по Maassen-у, док је код 17% материјал узет VATS-ом. Најчешће место биопсије била
            је лингула, у 49% случаја, затим горњи режањ 36%, средњи режањ 9%, доњи режањ 4% и база 2%. Дијагностиковане су:
            неспецифичне фиброзне промене у 22% пацијената, UIP у 16%, PLCH у 16%, саркоидоза у 14%, емфизем у 7%,
            хиперсензитивни пнеумонитис у 7%, NSIP у 4%, организирајућа пнеумонија, актиномикоза, пнеумокониоза зубних
            техничара, LAM, LIP, DIP и ACIF у по 2% пацијената. Код свих пацијената са патохистолошким налазом неспецифичних
            фиброзних промена материјал је узет из лингуле. У три пацијента биопсија је поновљена, а материјал узет са другог места
            што је допринело постављању тачне дијагнозе.
            Закључак: Сарадња радиолога, клиничког лекара, патолога и хирурга је неопходна и има за циљ постављање коначне
            дијагнозе плућних обољења у материјалу добијеном биопсијом плућа.
            Кључне речи: VATS; отворена биопсија плућа; интерстицијалне болести; дијагноза


                                    SURGICAL LUNG BIOPSY IN DIAGNOSIS OF PULMONARY DISEASES

            Author: Dunja Bečejac, Sonja Adamović
            e-mail: dunjabecejac@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Aleksandra Lovrenski, Assist. Prof. Ivan Kuhajda
            Department of Pathology, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad

            Introduction: Lung biopsy is a surgical method used to diagnose diseases in patients with diffuse bilateral pulmonary lesions or
            lesions of unclear etiology when all other diagnostic methods have been exhausted.
            Тhe Aim: To analyze material obtained by lung biopsy in order to get definitive diagnosis.
            Material and Methods: Forty-two patients, who underwent lung biopsy at the Institute for Pulmonary Diseases of Vojvodina in
            Sremska Kamenica in the period from 2007 to 2017, were included in the study. The analysis included the following factors: age of
            patients, gender, symptoms of disease, localization, type of biopsy, place of taking bioptic material and histological characteristics
            of changes on lungs.
            Results: Out of the 42 patients who underwent lung biopsy, open biopsy by Claassen was performed in 19 patients, open biopsy by
            Maassen was performed in 16 patients, while in 7 of them the material was taken by VATS. The most common place for biopsy was
            lingula - in 22 cases, then upper lobe 16, middle lobe 4, lower lobe 2 and base in one case. The results of the diagnosis were the
            following: non-specific fibrotic changes in 10 patients, UIP in 8, PLCH in 7, sarcoidosis in 6, emphysema in 3, hypersensitive
            pneumonitis in 3, NSIP in 2, organizing pneumonia, actinomycosis, pneumoconiosis of dental technicians, LAM, LIP, DIP and ACIF,
            each in one patient. In all patients with pathohistological findings of non-specific fibrotic changes, the material was taken from
            lingula. In three patients biopsy was repeated and the  material was taken from another place in the lung which contributed to the
            establishment of accurate diagnosis.
            Conclusion: Cooperation between radiologists, clinical doctors, pathologists and surgeons is a necessity, the goal of which is to
            make a final diagnosis of pulmonary diseases in the material obtained by lung biopsy.
            Keywords: VATS; open lung biopsy; interstitial diseases; diagnosis




















                                                     Kopaonik, 2018.
          266
   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277