Page 232 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ГЕНОТИПИЗАЦИЈА ХУМАНОГ ПАПИЛОМА ВИРУСА У БИОПТАТИМА РЕКУРЕНТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ ПАПИЛОМАТОЗЕ

Аутор: Иван Христов, Катарина Хасановић
e-mail: iwancho24@hotmail.com
Ментор: доц. др Ана Банко
Институт за микробиологију и имунологију, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Рекурентна респираторна папиломатоза (РРП) представља најчешћи бенигни тумор ларинкса код деце, у којем може
доћи до озбиљне угрожености проходности дисајних путева. Главни фактор ризика за РРП је изложеност неонатуса
инфицираном гениталном тракту мајке Хуманим папилома вирусом (ХПВ), а најчешћу компликацију представљају рецидиви
услед понављаних реактивација латентне, асимптоматске ХПВ инфекције. Рецидиви захтевају хируршко лечење. Најчешће
доказани ХПВ типови су нискоонкогени типови 6 и 11.
Циљ рада: Циљеви овог рада били су доказивање и генотипизација ХПВ ДНК у узорцима биоптата пацијенатаса РРП.
Материјал и методе: У овој студији обухваћен је 21 болесник са клинички и патохистолошки идентификованом РРП. Из
биоптата, узиманих ендоскопијом са промена у орофаринксу, изолована је вирусна ДНК. Затим је PCR методом утврђивано
присуство Е1 и Л1 гена Хуманог папилома вируса. Успешност PCR реакције проверавана је гелелектрофорезом на 1%
агарозном гелу. Након тога је рађено секвенцирање, а жељене секвенце добијених Л1 и Е1 гена анализиране су у оквиру
MEGA софтвера и генске базе података GenBank/EMBL/DDBJ.
Резултати: Скоро половина пацијената (46,1%) имала је присутну ХПВ ДНК. Са ширењем папиломатозе од места примарне
локализације (ларинкс) дистално, број ХПВ ДНК позитивних узорака линеарно је растао, па их је највише било код ширења
на епиглотис, субглотис и трахеју (66,67-100%), а најмање код захваћености само једне гласнице (22,22%). Генотипизацијом
су добијена два генотипа ХПВ - тип 6 и 11, са доминацијом ХПВ6. Три пацијента имала су мешану инфекцију. Генотип 11 био
је повезан са агресивнијом клиничкомсликом (већим бројем реинтервенција и екстраларингеалним ширењем).Адултна
форма болести је била учесталија у односу на јувенилну, али је јувенилна показивала агресивнији ток и лошију прогнозу.
Малигна трансформација папиломатоза није уочена.
Закључак: До сада нема објављених података о генотипизацији ХПВ код РРП пацијената у Србији. Резултати су показали
дистрибуцију ХПВ генотипова која је у складу са глобалном дистрибуцијом. Неопходан је наставак истраживања на већем
броју испитаника.
Кључне речи: РРП; ХПВ генотип; Е1 ген; Л1 ген

GENOTYPING OF THE HUMAN PAPILLOMA VIRUS IN RECURRENT RESPIRATORY PAPILLOMATOSIS BIOPSIES

Author: Ivan Hristov, Katarina Hasanović
e-mail: iwancho24@hotmail.com
Mentor: Assist. Prof. Ana Banko
Institute of Microbiology and Immunology, Faculty of Medicine University of Belgrade.

Introduction: Recurrent respiratory papillomatosis (RRP) is the most common benign laryngeal tumor in children. The main risk
factor for RRP is the exposure of neonates to the mothers with infected genital tract with Human Papilloma Virus (HPV). The most
common complications are relapses due to repeated reactivations of latent, asymptomatic HPV infection. The most commonly
proven HPV types are low- grade types 6 and 11.
The Aim: The aims of this study were to detect HPV DNA in RRP biopsies and to identify HPV genotypes.
Material and Methods: The study consisted of 21 patients with RRP, identified by pathohistological examination. DNA was isolated
from the biopsies which were taken by endoscopy. The presence of E1 and L1 HPV genes was determinated by PCR and visualized
on 1% agarose gel. L1 and E1 gene sequences were analyzed in MEGA software and compared with reference sequences in
GenBank/EMBL/DDBJ.
Results: Almost half of the patients (46.1%) had positive HPV DNA. With the spread of papillomatosis from larynx, the number of
positive DNA samples were linearly increasing. The highest positivity was in RRP which had been expanded in epiglottis, subglottis
and/or trachea (66.7-100%), and the lowest was in RRP localizated in the single vocal cord (22.22%). Two HPV genotypes (6 and 11)
were obtained, with dominant HPV6. Three patients had a mixed infection. Genotype 11 gives more aggressive clinical presentation
(larger number of reinterventions and extralaringeal expansion). Juvenile form of disease was less frequent and more aggressive,
compared to the adult form. Malignant transformation has not been observed.
Conclusion: There are no publications of HPV genotyping in RRP patients in Serbia. Results showed that the distribution of HPV
genotypes is in accordance with global distribution. It is necessary to continue the research on a larger number of respondents and
to monitor the existing ones.
Keywords: RRP; HPV genotype; E1 gene; L1 gene

Kopaonik, 2018.
226