Page 1122 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
УТИЦАЈ ХРОНИЧНИХ ОБОЉЕЊА И КОНЗУМИРАЊА ЦИГАРЕТА НА ВРЕДНОСТ КЕП ИНДЕКСА КОД ОСОБА ИЗНАД 18 ГОДИНА
СТАРОСТИ, НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА.

Аутор: Јована Миленковић, Павле Милановић
e-mail: jovannakg94@gmail.com
Ментор: Доц. др Милица Поповић, Сар. у настави др Милош Папић, Сар. у настави Сузана Живановић
Катедра за стоматологију, Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу

Увод: Каријес представља обољење тврдих зубних ткива, мултикаузалне етиологије, које настаје садејством великог броја
локалних и општих предиспонирајућих фактора. Хронична обољења пацијената помињу се као најзначајнији општи фактори
који доприносе стварању локалне средине погодне за настанак каријесних промена. Пушење дувана се повезује са
повећаном фреквенцом каријеса. За оцену стања зуба, најчешће се користи КЕП систем (број каријесних, екстрахованих и
пломбираних зуба).
Циљ рада: Циљ ове студије био је да се упореде вредности КЕП индекса особа које болују од хроничних болести у односу
на здраве особе, као и да се упореде вредности КЕП индекса пушача у односу на особе које не конзумирају цигарете, на
територији града Крагујевца.
Материјал и методе: У циљу спровођења студије, прегледано је 200 стоматолошких картона из картотеке Завода за
стоматологију, Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. На основу зубног статуса израчунат је КЕП индекс
за сваког пацијента понаособ, док су из упитника о здравственом стању регистровани наводи пацијената о постојању
хроничних обољења једног, два или више система органа. Подаци су статистички обрађени коришћењем дескриптивне
статистике, Mann Whitney U теста, Kruskal Wallis анализе варијанси, Хи-квадрат теста, Fisher's Exact теста и Spearman-ове
корелације.
Резултати: Пацијенти су били просечне старости 45 година. Најчешће су забележена обољења кардиоваскуларног система,
у 42,14%. Средња вредност КЕП индекса износила је 16,26. Забележена је статистички значајна разлика у вредностима
индекса (број каријесних, број екстрахованих, број пломбираних и укупан КЕП) између здравих пацијената и пацијената са
једним или више хроничних обољења (p<0,05). Снажна повезаност позитивног смера показана је између година старости и
броја екстрахованих зуба и година старости и укупног КЕП-а. Пушење није допринело порасту вредности КЕП индекса.
Закључак: Резултати истраживања указују на веће вредности КЕП индекса код особа које болују од хроничних болести у
односу на здраве, док се показало да пушење није имало значајнији утицај.
Кључне речи: каријес; КЕП; хроничне болести; пушење; лоше навике

THE IMPACT OF CHRONIC DISEASES AND CIGARETTE CONSUMPTION ON THE DMFT VALUES IN POPULATION OVER 18 YEARS OLD
IN KRAGUJEVAC

Author: Jovana Milenkovic, Pavle Milanovic
e-mail: jovannakg94@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. Milica Popovic, TA dr Milos Papic, TA dr Suzana Zivanovic
Department of Dentistry, Faculty of Medical Sciences University of Kragujevac

Introduction: Tooth decay is a disease of hard dental tissues with multicausal etiology, which occurs through the joint action of a
large number of local and general predisposing factors. Chronic diseases are considered to be the most important general factors
that contribute the generation of a local environment suitable for the development of decay. Cigarette smoking is associated with
an increased frequency of decay. To assess the dental status, the DMFT index (decayed, missing, filled teeth) is most commonly
used.
The Aim: The aim of this study was to compare DMFT values between people who are ill with chronic diseases and healthy people,
as well as between smokers and non-smokers in Kragujevac.
Material and Methods: For the purpose of study, we examined 200 patient records from the medical file base of the Department
of Dentistry, Faculty of Medical Sciences, University of Kragujevac. Based on the dental status, the DMFT index for each patient was
calculated, and the existence of one, two or more chronic diseases was registered from the patient’s health questionnaire.
Descriptive statistics, Mann Whitney U/Kruskal Wallis Variance analysis, Chi-square/Fisher's Exact tests and Spearman’s correlation
were used for statistical analysis of the data when applicable.
Results: Average patient’s age was 45 years. Cardiovascular diseases were the most commonly recorded in 42.14%. The average
DMFT value was 16.26. A statistically significant difference in index values (decayed, missing, filled, and total DMFT) was presented
between healthy and patients with one or more chronic diseases (p<0.05). The strong positive correlation was shown between
patient’s age and the number of missing teeth and total DMFT. Smoking did not contribute to the increase in DMFT values.
Conclusion: The results of the study indicate a higher DMFT index in patients with chronic diseases compared to healthy patients,
unlike smoking which had no effect on DMFT.
Keywords: Tooth decay; DMFT; chronic diseases; smoking; bad habits

Kopaonik, 2018.
1116