Назив Пројекта

Нивои цитокина пре и после хистероскопске полипектомије код инфертилних пацијенткиња

Сажетак

Неплодност је проблем који широм света погађа око 80 милиона парова. Сматра се да је око 15 % опште популације погођено овим проблемом. Ендометријални полипи настају када ендометријум хипертрофише услед стимулације естрогеном. Дијагноза се поставља на основу хистероскопског, сонографског или хистеросонографског налаза, када се у кавуму утеруса уочава полип различите величине.
Ендометријум је веома динамично ткиво у коме се дешавају цикличне промене не само у хистолошком смислу већ и у смислу продукције великог броја молекуларних медијатора укључујући адхезионе молекуле и велики број различитих цитокина.
Цитокини су велика фамилија протеинских молекула који функционишу као медијатори и регулатори ћелијских комуникација, како у физиолошким тако и у патолошким условима. Различите ћелије продукују цитокине делујући на хемотаксу, активацију, пролиферацију и диференцијацију других ћелија. Ћелије које луче највеће количине цитокина су леукоцити. Циљ ове проспективне студије је утврдити промене у нивоима цитокина у ткиву ендометријалног полипа, ендометријума, испирку утеруса и венској крви код инфертилних пацијенткиња са ендометријалним полипом пре и након оперативног захвата.
Испитивањем корелације између експресије цитокина хистолошким и имунохистохемијским анализама у наведеним ткивима утврдићемо повезаност између експресије цитокина у ткиву полипа и ендометријуму у односу на измерене концентрације у серуму и испирку утеруса. Испитиваћемо нивое следећих цитокина: гликоделинa (PP14), IL-6, IL-10, INF-?, TNF-? у серуму инфертилних пацијенткиња са полипом, као и инфертилних пацијенткиња без полипа, у ткиву полипа и околном ендометријуму, као и да пратимо њихов тренд у непосредном постоперативном току, односно месец дана након хистероскопске полипектомије.
Истраживање је планирано у виду отворене студије пресека на одређеном узорку од 50 пацијенткиња са ендометријалним полипом и 30 пацијенткиња без ендометријалног полипа које ће бити изведено у Гинеколошко акушерској клиници Народни фронт-Београд у периоду од маја 2012. до новембра 2013. и у Центру за молекулску медицину и испитивања матичних ћелија, Факултет медицинских наука, Крагујевац.
Очекује се да ће добијени резултати првенствено указати на постојaње промена у ендометријуму у смислу алтерације нивоа цитокина у ткиву, испирку и венској крви код инфертилних пацијенткиња са ендометријалним полипом пре и након оперативног захвата.
Корелацијом добијених резултата између експресије цитокина у ткиву полипа и околном ендометријуму и измерене концентрације цитокина у серуму и испирку утеруса можемо добити важне податке: како што једноставније пратити и припремити пацијенткиње за фертилизацију, као и пратити терапијски одговор пацијенткиња након полипектомија које имају дугогодишњи проблем менометрорагија.