Назив Пројекта

Учесталост и фактори ризика за настанакперианеуризмалног едема након ендоваскуларне емболизације неруптурираних интракранијалних анеуризми

Сажетак

Ендоваскуларна емболизација се током последње деценије наметнула као метода избора у збрињавању неруптурираних интракранијалних анеуризми. Неколико година уназад у литератури се пријављује нова компликација након емболизације у виду перианеуризмалног едема.
Циљ нашег пројекта је да кроз праћење пацијента након ендоваскуларне емболизације, МР прегледима, укажемо на учесталост појаве перианеуризмалног едема, његов клинички значај и повезаност са одређеним перипроцедуралним факторима. Као циљ се намеће и евалуација терапијских процедура за превенцију и лечење перианеуризмалног едема.
Наше истраживање ће се ослањати на ретроспективне и проспективно добијене податке о пацијентима у којих је спроведена процедура ендоваскуларне емболизације у периоду од јануара 2008. године до децембра 2015. године у Одељењу Интервентне радиологије КЦ-а Крагујевац. До сада је емболисано 124 неруптурираних интракранијалних анеуризми, а према позитивном тренду очекујемо да у студију буде укључено преко 200. Сем фактора ризика, појава едема биће праћена у зависности од величине и локализације анеуризме, ординиране терапије пре процедуре, врсте употребљеног ембоизационог материјала. Динамика јављања едема биће праћена МР прегледима мозга и крвних судова.
Према нашим досадашњим резултатима очекивана учесталост перианеуризмалног едема је преко 30%, а врста употребљеног емболизационог материјала утиче на појаву истог. Примена кортикостероида пре и после процедуре не утиче статистички значајно на појаву едема. За утврђивање повезаности перианеуризмалног едема са наведеним параметрима су кориштени независни т-тест, хи-квадрат тест и бинарна логистичка регресија.
Прегледом доступне литературе до сада није било студије која са сигурношћу може одговорити на битна питања у вези појаве перианеуризмалног едема и његовог клиничког значаја. Овако свеобухватна студија ће дати допринос бољем разумевању и лечењу овог новог патофизиолошког ентитета, за који сматрамо да је потцењен квантитативно и у смислу озбиљних последица које може имати по пацијента.