Назив Пројекта

Испитивање нежељених дејстава новосинтетисаних деривата платине на анималном моделу ин виво: функционални и морфолошки аспекти неуротоксичности и токсичности других ткива и органа

Сажетак

Испитивање неуротоксичног ефекта деривата платине је истраживачко поље које, нарочито с обзиром на значај ових деривата у лечењу разних врста тумора привлачи огромну пажњу. Ови молекули су прва линија третмана за већину солидних и хематолошких неоплазми, укључујући карцином плућа, карцином дојке, колоректални карцином итд. Цисплатина, као дериват платине, је антинеопластични агенс који има најширу употребу у лечењу малигнитета. Она свој ефекат постиже углавном кроз формирање ковалентних веза са молекулом ДНК, индуковањем оксидативног стреса и окидањем апоптозе туморских ћелија. Међутим, деривати платине су уједно и врло токсична једињења кој могу да узрокују оштећења различитих врста ткива. Деривати платине имају озбиљна нежељена дејства као што су: нефротоксичност, неуротоксичност, ототоксичност итд. Хемотерапија се све више повезује са неурокогнитивним дефицитом који може да укључује блаже и озбиљније поремећаје функције памћења и пажње. Ове когнитивне дисфункције називају се „хемобрејн“ или „хемофог“. Такви поремећаји су дугорочна нежељена дејства хемотерапије и могу се јавити унутар неколико месеци након третмана и трају и до неколико година. Овакве дисфункције у највећој мери су до сада описане код пацијената са раком дојке, али и у све већој мери код осталих врста канцера, као и код деце лечене хемотерапијом. Осим когнитивних дисфункција описане су и дисфункције периферног нервног система као последица неуротоксичног ефекта на периферни нервни систем. У ову групу спадају атаксија, интенциони тремор, поремећај координације покрета и сл. Један од начина за који се мисли да може ублажити токсичност хемотерапије јесте суплементарна терапија антиоксидансима. Више студија је у скорије време имало за циљ карактеризацију неуролошких дисфункција код пацијената третираних хемотерапијом. Међутим, главни недостатак испитивања овог проблема на хуманој популацији представља могућност утицаја одређених фактора на валидност резултата. Наиме, постоји могућност да когнитивне или моторне дисфункције буду последица самог малигнитета, радиотерапије, терапије опиоидима или кортикостероидима. Управо због овог недостатка неопходно је развијати анималне моделе за истраживање неуродисфункција узрокованих хемотерапијом.