Naziv Projekta

Ispitivanje neželjenih dejstava novosintetisanih derivata platine na animalnom modelu in vivo: funkcionalni i morfološki aspekti neurotoksičnosti i toksičnosti drugih tkiva i organa

Sažetak

Ispitivanje neurotoksičnog efekta derivata platine je istraživačko polje koje, naročito s obzirom na značaj ovih derivata u lečenju raznih vrsta tumora privlači ogromnu pažnju. Ovi molekuli su prva linija tretmana za većinu solidnih i hematoloških neoplazmi, uključujući karcinom pluća, karcinom dojke, kolorektalni karcinom itd. Cisplatina, kao derivat platine, je antineoplastični agens koji ima najširu upotrebu u lečenju maligniteta. Ona svoj efekat postiže uglavnom kroz formiranje kovalentnih veza sa molekulom DNK, indukovanjem oksidativnog stresa i okidanjem apoptoze tumorskih ćelija. Međutim, derivati platine su ujedno i vrlo toksična jedinjenja koj mogu da uzrokuju oštećenja različitih vrsta tkiva. Derivati platine imaju ozbiljna neželjena dejstva kao što su: nefrotoksičnost, neurotoksičnost, ototoksičnost itd. Hemoterapija se sve više povezuje sa neurokognitivnim deficitom koji može da uključuje blaže i ozbiljnije poremećaje funkcije pamćenja i pažnje. Ove kognitivne disfunkcije nazivaju se „hemobrejn“ ili „hemofog“. Takvi poremećaji su dugoročna neželjena dejstva hemoterapije i mogu se javiti unutar nekoliko meseci nakon tretmana i traju i do nekoliko godina. Ovakve disfunkcije u najvećoj meri su do sada opisane kod pacijenata sa rakom dojke, ali i u sve većoj meri kod ostalih vrsta kancera, kao i kod dece lečene hemoterapijom. Osim kognitivnih disfunkcija opisane su i disfunkcije perifernog nervnog sistema kao posledica neurotoksičnog efekta na periferni nervni sistem. U ovu grupu spadaju ataksija, intencioni tremor, poremećaj koordinacije pokreta i sl. Jedan od načina za koji se misli da može ublažiti toksičnost hemoterapije jeste suplementarna terapija antioksidansima. Više studija je u skorije vreme imalo za cilj karakterizaciju neuroloških disfunkcija kod pacijenata tretiranih hemoterapijom. Međutim, glavni nedostatak ispitivanja ovog problema na humanoj populaciji predstavlja mogućnost uticaja određenih faktora na validnost rezultata. Naime, postoji mogućnost da kognitivne ili motorne disfunkcije budu posledica samog maligniteta, radioterapije, terapije opioidima ili kortikosteroidima. Upravo zbog ovog nedostatka neophodno je razvijati animalne modele za istraživanje neurodisfunkcija uzrokovanih hemoterapijom.