Page 927 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 927

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

             СУДСКО-МЕДИЦИНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УБИСТАВА НА ОБДУКЦИОНОМ МАТЕРИЈАЛУ ЗАВОДА ЗА СУДСКУ МЕДИЦИНУ У
                                                          НИШУ
            Аутор: Милица Ђокић
            e-mail: mimi.med.92@gmail.com
            Ментор: проф. др Горан Илић
            Завод за судску медицину, Медицински факултет Универзитета у Нишу

            Увод: Убиство (homicidum), као облик насилне смрти, у судско-медицинском смислу јесте противправно, свесно и намерно
            уништење туђег човечијег живота. Убиство је убиквитарна појава са којом се суочавају како развијене, тако и неразвијене
            земље света. Хомицидогени мотиви су карактеристике које условљавају хомицидогенезу, што даље омогућава
            установљавање типологије убиства, о чему сведочи многобројна литература широм света.
            Циљ рада: Утврђивање учесталости и других значаjних епидемиолошких и судско-медицинских карактеристика убистава на
            териториjи Ниша и околине.
            Материјал и методе: Анализирана су сва убиства из обдукционих материjала Завода за судску медицину у Нишу из
            периода 2013-2017. Подаци су добиjени проучавањем обдукционих записника, њима прикључених извештаjа истражних
            органа и резултата извршених хемиjско-токсиколошких анализа. Подаци су обрађени применом дескриптивних
            статистичких метода а резултати су приказани у облику апсолутних и процентуалних учесталости.
            Резултати: Укупан броj обдукованих случаjева у анализираном периоду био jе 125. Већина жртава убиства била jе мушког
            пола (89 или 71,2%), животне доби од 18 до 30 година (50 или 40%). Убиства су наjчешће извршена искључиво употребом
            механичког оруђа (116 или 92,8%), од чега су у 43 случаjа (34,4 %) у питању стрелне ране, нанете деjством проjектила
            ватреног оружjа. Наjвећи броj жртава (82 или 65,6%) ниjе био под утицаjем алкохола у време задобиjања убилачких
            повреда. Околности случаjа су у наjвећем проценту (71 или 56,8%) подразумевале вербални и/или физички сукоб
            непосредно пре убиства. У случаjевима за коjе постоjе подаци, извршиоци су доминантно мушког пола. Однос између
            жртве и убице ниjе познат у наjвећем броjу случаjева (33,3%).
            Закључак: Убиства су у анализираном случаjу пре свега извршена употребом ватреног оружjа над мушкарцима, од 18 до 30
            година живота у неалкохолисаном стању.
             Кључне речи: убиство; мушкарац; ватрено оружjе; судска медицина


             THE FORENSIC MEDICAL CHARACTERISTICS OF HOMICIDES AT THE AUTOPSY MATERIAL OF THE FORENSIC MEDICINE INSTITUTE
                                                          IN NIS

            Author: Milica Djokic
            e-mail: mimi.med.92@gmail.com
            Mentor: Full prof. Goran Ilic
            Forensic Мedicine Institute, Faculty of Medicine, University of Nis

            Introduction: Murder (homicidum) as a form of violent death, in a forensic-medical sense is unlawful, conscious and deliberate
            destruction of another human’s life. Murder is an ubiquitious phenomenon that both developed and underdeveloped face.
            Homicide motives are characteristics that cause homicidogenesis, which further allows the establishment of a murder typology, as
            evidenced by numerous literature around the world.
            The Aim: The aim of this study is to analyze the frequency and other significant epidemiological and medicolegal characteristics of
            homicides in Niš and it’s surroundings.
            Material and Methods: All homicide cases, autopsied at the Institute of Forensic Medicine in Niš in years 2013-2017, were
            analysed. Data were obtained by using the autopsy records, the investigation reports and the results of chemical toxicological
            analysis. The data were processed using descriptive statistical methods, and the results were presented in the form of absolute and
            percentage frequencies.
            Results: There were a total of 125 autopsy cases of homicide. The majority of victims were male (89 or 71.2%), aged from 18 to 30
            years (50 or 40%). Homicides were mostly performed by using mechanical weapons only (116 or 92.8%), with 43 cases (34.4%) of
            firearm wounds. Most victims (82 or 65.6%) weren’t intoxicated at the time of death. In most cases (71 or 56.8%) verbal and/or
            physical confronatation preceded homicide. In cases with existing data, killers are dominatly male. Relationship between victims
            and their killers remains unknown in large number of cases (33.3%).
            Conclusion: Most homicides were committed by firearm and the majority of victims were male, from 18 to 30 years of age. Most
            victims were not under influence of alcohol at the time of dying.
            Keywords: homicide; male; firearms; forensic medicine
















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           921
   922   923   924   925   926   927   928   929   930   931   932